"EURACTIV SRBIJA" PANEL U BRISELU: Brnabić - EU će biti kompletna samo kada u nju uđe Zapadni Balkan

EURACTIV Srbija prvi put organizuje panel diskusiju u sedištu EURACTIV-a u Briselu. Događaj je okupio veliki broj ambasadora, evroparlamentaraca, predstavnika Evropske komisije, ali i think tank organizacija, kao i nevladinog sektora.

Tokom panela, učesnici su diskutovali o procesu proširenja EU i pokušali da odgovore na pitanja: Kakav je napredak Srbije na putu ka članstvu u EU? Zašto uvek postoji princip "Da, ali"? i Šta je sledeće na putu pristupanja Srbije EU?

Prvi govornik na panelu bila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. Nakon uvodnog obraćanja u kom je naglasila da proces pristupanja posmatra u smislu tri ključna stuba - reforme državne uprave, stub vladavine prava i ekonomija - Brnabić je u intervjuu jedan na jedan razgovarala sa novinarom EURACTIV-a Brajanom Megvajerom.

Kako se Srbija promenila od kada je postala zemlja kandidat za članstvo u EU?

Srbija se promenila dosta, u velikoj meri zahvaljujući procesu pristupanja Evropskoj uniji. Ono što zemlje moraju da razumeju, taj put je bitan koliko i samo odredište, jer reforme mogu da se sprovode na dva načina: možete ih samo odrađivati da biste štiklirali i pohvalili se kako ste nešto uradili, a možete i da to uradite jer iskreno shvatate da je važno za suštinsku promenu. Na primer, kao što smo to uradili u Srbiji gde je državna uprava postala znatno efikasnija i transparentnija, pravosuđe takođe, itd.

Po mom mišljenju, mi smo prošli kroz ogromne promene, jer mi nismo želeli samo da odrađujemo posao što ide u korist našoj zemlji. Promenili smo se ekonomski zahvaljujući velikim investicijama EU, što kada je reč o infrastrukturi, što kada govorimo o energetici.

U procesu pristupanja otvorena su 22 od 35 poglavlja. Koliko dugo mislite da će biti potrebno da se ispuni preostali zahtevi? Šta usporava proces?

Nadam se da ćemo u u narednom periodu zatvoriti ove klastere i da na proces konačnog pristupanja nećemo čekati 10 godina, ali nije samo do nas već do svake članice koja mora da da svoj glas. Moraju da primete promene koje smo mi sproveli, a mi moramo da dostignemo određene standarde. Međutim, ovo je klub, te ako klub misli da ovo trenutno nije dobar momenat za pridruživanje Srbije EU, onda nećete postati deo kluba.

Nadam se da ćemo biti uspešni i da će se pojaviti nova energija za proširenje. To nije samo u našem interesu, već je u interesu i EU.

Da li je rat u Ukrajini promenio dinamiku procesa pristupanju EU?

Do sada nije, ali nadam se da će do toga doći. Ako pogledate ono što se od nas traži kao zemlje u procesu pristupanja, ako pogledate ostale članice zemlje EU, kada bi se standardi primenjivali na njih, one nikada ne bi postali članice EU. Mi smo sproveli značajne reforme, među kojima je ona koja se tiče uticaja države na pravosuđe koji je nikakav, na primer.

Na kraju krajeva, ja mogu da se žalim, ali to su pravila igre. Ako želite da budete deo kluba, morate da se prilagođavate.

Sjedinjene Američke Države su zauzele oštar stav o tenzijama između Kosova i Srbije, kako vidite ulogu SAD, u procesu pridruživanja EU, kao pozitivnu ili negativnu?

Koji je pravi odgovor? To je više pitanje za EU.

Postoji ono što se naziva evropskim integracijama i evroatlanskim integracijama. Svi ostali su za evroatlantske, a mi se u Srbiji držimo evrointegracija, ne želimo da budemo deo NATO, već EU.

Mnogo je pitanja “Da, ali…” kada se govori o integraciji Srbije u EU. Šta Srbija može da donese Evropi?

Moram da kažem da ja stvarno verujem da će EU biti kompletna samo kada u nju uđe Zapadni Balkan, jer Zapadni Balkan je u samom središtu EU. Mi smo okruženi članicama, to nije kao u Ukrajini ili Moldaviji, gde se EU zaista proširuje, kod nas je takva situacija da jednostavno treba da nas obuhvate.

Pogledajte snimak:

U smislu geopolitike, to ima itekako smisla. Uz to, EU je istorijski posmatrano najuspešniji mirovni projekat u istoriji čovečanstva. Nama je takođe potreban taj projekat zbog nestabilnosti sa kojima se suočavamo.

Zašto bi EU ubrzavala proces pristupanja kada je Srbija na ivici sukoba sa Kosovom? Nije li ovo značajna crvena zastava za Evropsku uniju? Koje je rešenje za Kosovo?

Smatram da je nemoguće da vam dam odgovor na to pitanje, jer da znam mi bismo rešenje već primenili.

Ja sam vrlo pragmatična i zaista smatram da kad ljudi imaju posao, prosperitet i kada mogu da vide da će njihova deca imati posao, da se plate povećavaju, da mogu da se bave naprednim istraživanjima, onda više niko neće razmišljati o prošlosti. Ljudi ne žele probleme, već rešenja.

Srbija se u velikoj meri promenila. Od 2015. kada je predsednik Vučić, tada premijer, sproveo nepopularne mere zbog privrednog rasta smo krenuli da se širimo i razvijamo. Nikoga sada ne zanimaju ratovi i prošlost.

Hajde da govorimo o tome kakva je naša zajednična budućnost, kakav je naš prosperitet i kako da postanemo konkurentniji za EU. Uspeli smo to da uradimo u Srbiji za samo 7 godina. Takođe možemo i na Zapadnom Balkanu, a onda će biti lakše pričati o politici.

Isto pitanje su postavili Gerhardu Šrederu, bivšem nemačkom kancelaru. On je tada rekao da bi primio sve zemlje u EU i tog istog dana problemi koji danas postoje bi bili manji i sve bi bilo opuštenije. Ali dobro, to je politička odluka i moraju je doneti EU i članice. Ali slažem sa sa ovom Šrederovom rečenicom.

Panel diskusija

Nakon intervjua počela je panel diskusija u kojoj učestvuju Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije, Gert Jan Kopman - generalni direktor za susedstvo i proširenje Evropske unije i Vladimir Bilčik, poslanik Evropskog parlamenta i izvestilac za Republiku Srbiju.

(EURACTIV.rs)