Mađarska želi da porodična politika bude više na dnevnom redu EU kada preuzme šestomesečno predsedavanje Savetom EU u drugoj polovini sledeće godine.
Opadajući broj stanovnika tera države članice da to pitanje stave na svoj dnevni red.
Dok se u drugim delovima sveta očekuje povećanje populacije, EU doživljava pad stanovništva, trend za koji se, prema nedavnom izveštaju Evropske komisije, očekuje da će se nastaviti.
Trend se može objasniti padom prosečne stope fertiliteta u EU sa 2,37 u 1970. na 1,53 u 2021. godini, iako je za osiguranje stabilne populacije potrebna prosečna stopa fertiliteta od 2,1odsto.
Iako su se brojke znatno razlikovale među državama članicama, pri čemu je Španija imala najnižu stopu (1,19), a Češka najvišu (1,83), prema podacima OECD-a nijedna država članica EU nije dostigla stopu koja je potrebna da bi se osiguralo stabilno stanovništvo 2021. godine.
Nije iznenađujuće da je ovaj trend doveo i do smanjenja radno sposobnog stanovništva, dok je povećan broj ljudi u starosnoj dobi za penzionisanje.
S obzirom da se broj mladih u rasponu od 15 do 29 godina već smanjio u poređenju sa ukupnom populacijom između 2011. (18,1%) i 2021. (16,3%), izveštaj Komisije predviđa da će se ovaj trend nastaviti.
Kako se očekuje da će ovi trendovi dodatno smanjiti radnu snagu EU, Unija i njene države članice ili ostaju sa sve većim nivoom migracije ili, kao što se više očekuje od desničarskih snaga poput mađarske vladajuće stranke Fides, povećavaju stopu fertiliteta uvođenjem porodične politike u veći fokus.
Mađarsko predsedavanje Savetom EU
Za Mađarsku, koja treba da preuzme kormilo Saveta EU u julu sledeće godine, demografski izazovi i „porodična politika", kao i borba protiv ilegalnih migracija, biće u centru njenog delovanja u EU, rekla je tadašnja mađarska ministarka pravde Judit Varga na društvenim mrežama kada je u maju predstavila prioritete svoje vlade za predsedavanje Savetom EU Odboru za evropska pitanja mađarskog parlamenta.
„Kada smo ih definisali, kao tačku ugla posmatranja stavili smo činjenicu da demografska kriza Evropske unije ozbiljno utiče na konkurentnost Unije. Ovo pruža mogućnost da se teme demografske i porodične politike razrade i tokom mandata predsedavanja na nivou Saveta", napisala je ona.
Pošto će Mađarska preuzeti šestomesečno predsedavanje odmah nakon evropskih izbora u julu iste godine, zakonodavna mašina EU će biti udsporenija, što Mađarskoj daje prostor da stavi u središte pažnje ovakve teme.
Strateška agenda trojke predsedavajućeg Saveta EU koju čine Španija, Belgija I Mađarska, takođe naglašava potrebu da se odgovori na demografski izazov sa kojim se EU suočava u kontekstu „jačanja socijalne dimenzije Evrope" i „efikasne implementacije evropskog stuba socijalnih prava".
Program trio takođe nagoveštava reformu kohezione politike posle 2027. kako bi se smanjile razlike, sa posebnim fokusom na regione pogođene demografskim izazovima.
Porodična ministarstva cvetaju širom Evrope
Međutim, porodična pitanja su nedavno zauzela mesto u vladama širom bloka, pošto osam od 27 država članica ima ili će imati ministarstvo čiji resor implicitno sadrži porodicu, od kojih su četiri stvorile snage desnog centra i desnice u prošloj godini.
Kada je desničarski nacionalistički PiS (ECR) preuzeo vladu Poljske 2015. godine, reformisao je bivše Ministarstvo rada i socijalne politike u sadašnje Ministarstvo porodice, rada i socijalne politike.
Poljska je takođe usvojila svoju demografsku strategiju za 2040. u novembru kako bi se približila stopi fertiliteta koja bi garantovala zamenu generacija, uključujući jačanje institucije porodice i uklanjanje barijera za roditelje koji žele decu.
Što se Italije tiče, premijerka Đorđa Meloni i njena vladajuća stranka krajnje desnice Fratelli d'Italia (ECR) takođe pokušavaju da sprovedu strukturisanu politiku podrške natalitetu u zemlji kroz akciju Ministarstva za porodicu, rođenje i jednake mogućnosti.
Neke mere su već uključene u najnoviji budžet Italije, poput jačanja univerzalnog jednokratnog dodatka i povećanja iznosa roditeljskog odsustva sa 30% na 80%.
„Druge mere su u pripremi", nedavno je izjavila Meloni.
U Rumuniji je vlada desnog centra osnovala Ministarstvo porodice, omladine i jednakih mogućnosti 2021. godine, dok je novoizabrani grčki premijer Kirijakos Micotakis iz desničarske partije Nova demokratija (EPP) prvi put uspostavio ministarstvo porodice sa ciljem da podrži mlade parove i porodice.
Gledajući u budućnost, španski krajnje desničarski VOKS za koji ankete pokazuju da bi mogao da uđe u vladu u koaliciji sa desničarskom Partido Popular (PP), predlaže hitnu izmenu Zakona o rodnom nasilju, „koji obuhvata kaznenu asimetriju i nejednakost između muškaraca i žene i podriva osnovne stubove vladavine prava", za Zakon o nasilju u porodici, kao i ukidanje Ministarstva za ravnopravnost i formiranje ministarstva porodice.
(EURACTIV.rs)