Grupa od devet mediteranskih zemalja EU pozvala je blok da stvori formalno „južno partnerstvo“ sa afričkim zemljama zasnovano na saradnji u oblasti energetike i migracija, navodi se u dokumentu u koji je EURACTIV imao uvid.
Nacrt dokumenta, koji je prosleđen tokom okupljanja lidera EU na redovnom samitu u Briselu u četvrtak (29. juna), potpisali su Italija, Hrvatska, Španija, Slovenija, Malta, Grčka, Kipar, Francuska i Portugal.
Nacrt je predstavljen kao odgovor na geopolitičke izazove koji su rezultat ruske invazije na Ukrajinu, navodeći da se „severne i južne obale Mediterana suočavaju sa istim izazovima".
„Obe su pogođene posledicama ruske agresije na Ukrajinu", saopštila je grupa država.
EU bi trebalo da „osigura da dve obale Mediterana budu striktno isprepletene", navodi se u dokumentu i dodaje da „ne postoji takva stvar kao što je mediteranska podela" i da bi region trebalo da bude „ogromna prednost" za EU.
Uključivanje migracija u srž predloga nije iznenađenje pošto je tempo saradnje između EU i Afrike u oblasti kontrole migracija ubrzan poslednjih meseci.
Ranije ovog meseca, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je sporazum od milijardu evra „gotovina za kontrolu migranata" sa predsednikom Tunisa Kajsom Sajedom.
Uoči samita u četvrtak, diplomate iz širokog spektra zemalja članica EU su istakle da bi želele da vide da Evropska komisija koristi budući sporazum sa Tuniskom kao model za druge severnoafričke države, uključujući Egipat i Maroko.
U pismu upućenom liderima EU ranije ove nedelje, fon der Lajen je napisala da bi „cilj EU trebalo da bude da trenutna inicijativa sa Tunisom deluje kao plan za slična partnerstva u budućnosti", dodajući da će izvršna vlast EU „tražiti nova sveobuhvatna partnerstva sa trećim zemljama".
Maroko, Nigerija i Egipat su drugi "ključni prioritetni partneri" Evropske komisije u kontroli migranata, navodi se u pismu.
U svom dokumentu, grupa od devet zemalja navela je da bi buduće Južno partnerstvo EU trebalo da ima za cilj „unapređenje saradnje u oblasti migracija i mobilnosti kroz prilagođena, sveobuhvatna, uravnotežena i obostrano korisna partnerstva".
U zamenu za veću saradnju afričkih država na neregularnim prelazima i povratku migranata, EU bi mogla da ponudi „stratešku upotrebu oblika legalne migracije, uključujući partnerstva za mobilnost", dodaje se.
U međuvremenu, što se tiče energetske politike, nekoliko vlada EU sklopilo je sporazume sa Egiptom, Libijom i Alžirom o povećanju isporuke gasa nakon što su njihove isporuke iz Rusije obustavljene nakon početka rata u februaru 2022. godine.
Međutim, EU u celini nije razvila zajednički pristup za saradnju u energetskoj politici, uprkos tome što se razmatra mogućnost sklapanja sporazuma sa Ganom i Nigerijom o novim gasovodima.
„Razvoj zajedničke mediteranske energetske politike predstavlja dragocenu priliku da se trenutna dinamika pretvori u situaciju u kojoj svi dobijaju", tvrdi grupa zemalja.
Digitalna politika i ulaganja EU putem nove šeme Global Gatevai-a bi takođe trebalo da budu u srcu partnerstva, navodi list.
U dokumentu se takođe poziva na uspostavljanje formalnih struktura sa redovnim samitima EU i južnog susedstva, „sektorskim ministarskim sastancima" i „sastancima visokih zvaničnika".
Španija, koja u julu preuzima rotirajuće predsedavanje Savetom EU, planira da bude domaćin samita sa regionalnim zainteresovanim stranama.
Inicijativu Madrida da se održi mini-mediteranski samit već je pozdravio šef diplomatije EU Žozep Borelj, koji je podsetio da je prošlo „previše godina" otkako je održan sastanak ove vrste.
(EURACTIV.rs)