Francuski predsednik Emanuel Makron je u sredu, 28. Juna, naizgled podržao poziv Ukrajine i istočnih članica NATO-a da se Ukrajina postavi na „konkretan“put ka članstvu u posleratnom savezu.
U svojoj deklaraciji iz Bukurešta iz 2008. godine, članice NATO-a su obećale Ukrajini i Gruziji da će se jednog dana pridružiti zapadnom vojnom savezu. Prošlog septembra, Ukrajina je podnela zahtev za članstvo u NATO-u, pri čemu je nekoliko država članica NATO-a podržalo kandidaturu Ukrajine, dok su druge oklevale ili su odbile da zauzmu stav.
„Moraćemo da definišemo put I uobličimo izglede Ukrajine da se pridruži NATO-u, koji smo otvorili 2008. u Bukureštu", rekao je Makron, govoreći zajedno sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom u Jelisejskoj palati u Parizu.
Članice NATO-a suočene su sa izazovom da držanja distance od obećanog konačnog članstva, a da se Ukrajina ne suoči sa vakuumom u odlučivanju.
Do sada je postojao nepisani dogovor da je malo verovatno da će Kijev ući u NATO dok je još u ratu.
Članstvo Ukrajine u NATO-u „nije stvar trenutnog", rekao je izvor iz Jeliseja novinarima, uključujući EURACTIV, ranije ovog meseca.
„Odluke koje donesemo u Viljnusu obavezaće nas u godinama koje dolaze, pre svega mislim na podršku Ukrajini, kojoj se moramo dugoročno obavezati", naglasio je Makron.
Stoltenberg je rekao: „Što više teritorije može da povrati, to je jača njena pozicija za pregovaračkim stolom".
Članice NATO-a razmatraju kako mogu da pruže dugoročnu održivu pomoć Ukrajini i kreiraju bezbednosne aranžmane kako bi osigurali njenu sposobnost da se odbrani od bilo kakvih napada.
U međuvremenu, članice NATO-a odlučile su da unaprede svoj odnos sa Ukrajinom stvaranjem Saveta NATO - Ukrajina, gde se sve strane za stolom smatraju ravnopravnim.
Pored institucionalne perspektive članstva u NATO-u, Makron je istakao da saveznici pomažu Ukrajini „da reformiše ukrajinske oružane snage, promoviše interoperabilnost sa snagama Alijanse i pruže podršku u nesmrtonosnom sektoru", rekao je on.
(EURACTIV.rs)