Italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto ponovo je predložio da se vojna potrošnja izuzme iz budžetskih pravila EU jer se Italija još uvek bori da dostigne ciljnu potrošnju NATO-a od 2 odsto koja godinama vuče javni dug.
Krozeto, jedan od osnivača Fratelli d'Italia premijera Đorđe Meloni (FDI/ECR), deo je desničarske vlade koja je snažno pro-NATO i pro-SAD orjentisana.
„Vlada će nastaviti svoju akciju u nastojanju da se prevaziđe ograničenje Pakta stabilnosti i favorizuje put ka 2% (BDP-a za vojnu potrošnju)", uverio je ministar.
„Ako ne rešimo sadašnji okvir nedoslednosti između odgovornosti za jačanje bezbednosti i ograničenja javnih finansija koje nameće EU, biće veoma teško dostići minimalni prag od 2 odsto koji predviđa NATO u razumnom roku", dodao je on.
Ministar je nekoliko puta ponovio zabrinutost, ali je ipak potvrdio svoju posvećenost dostizanju 2% BDP-a potrošnje na odbranu do 2024. godine.
Krozeto je zatražio od zemalja članica NATO-a i EU da uklone potrošnju na odbranu iz ograničenja Pakta stabilnosti, koji ostavlja Italiji „uske manevarske mogućnosti" zbog njenog visokog javnog duga.
Ipak, Krozetov predlog je već negativno primljen u Nemačkoj.
Nemački ministar finansija Kristijan Lindner rekao je prošle nedelje za Dpa da „još nije ubeđen" da postoji potreba za izuzećem od poreskih pravila za potrošnju na odbranu.
„Tržišta kapitala ne prave razliku između motiva zaduživanja. Za tržišta kapitala dug je dug, a previsok dug dovodi do nestabilnosti. To potencijalno podstiče inflaciju i smanjuje održivost naših javnih finansija", objasnio je Lindner.
Prema podacima Banke Italije, javni dug Italije porastao je za 21,8 milijardi evra prošlog marta u poređenju sa prethodnim mesecom, što je rekord koji ga dovodi do ukupno 2,8 biliona evra.
Ukoliko bi Krozetov predlog bio odobren na nivou EU, „oslobodio bi se značajni finansijski obim za sve zemlje članice, koji bi mogao da se dodeli drugim sektorima", kaže ministar, ističući da bi samo na taj način mir i razvoj privrede i civilno sektor biti zagarantovani.
Prema procenama nedavno objavljenim u godišnjem izveštaju NATO-a, italijanska vojna potrošnja u 2022. godini iznosila je 1,51 odsto njenog BDP-a, dok je 2021. iznosila 1,57 odsto. U 2014, godini aneksije Krima i početka neprijateljstava u regionu Donbasa, Italija je potrošila 1,14% svog BDP-a na odbranu.
Na predstavljanju izveštaja, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da očekuje da se „lideri slože da je 2% BDP-a minimum za potrošnju na odbranu" na samitu NATO-a u Viljnusu 11-12.
Od izbijanja rata u Ukrajini, SDI su dosledno glasale za slanje oružja, dok je pod vlašću Melonijeve Italija postala jedna od država EU koje najviše podržavaju Ukrajinu.
„Ono što se nekada opisivalo kao mirno, sada se smatra ratobornim potezom i držanjem", naglasio je Krozeto, govoreći o vojnim troškovima, a odgovarajući na kritike koje dolaze uglavnom iz Pokreta 5 zvezdica bivšeg premijera Đuzepea Kontea, koji je optužio Melonijevu da ima „ belistički bes".
„Mi samo potvrđujemo obaveze koje su preuzele sve prethodne vlade. Ovo nije puka računovodstvena cifra, već osnovni stub na kome se gradi Odbrana koja može adekvatno da odgovori na buduće pretnje", objasnio je ministar.
(EURACTIV.rs)