Održavanje ekonomskih veza je problem kojim će se i Nemačka i Kina baviti u narednom periodu. Pomirenje razlika je izazov za balansiranje obe strane.
Nemačko balansiranje između smanjenja rizika od političkih odnosa sa Kinom, uz održavanje jakih ekonomskih veza, biće jedan od glavnih izazova sa kojima će se obe zemlje suočiti tokom vladinih konsultacija, rekla je Klaudija Šmuker, šefica Centra za geopolitiku pri Nemačkom savetu za spoljne poslove.
Nakon što je nemački kancelar Olaf Šolc 19. juna primio kineskog premijera Li Ćjanga, ministri obe zemlje sastaće se 20. juna kako bi unapredili saradnju po nekoliko pitanja, od zaštite klime do održivosti.
Šmuker je rekao da je pomirenje ovih različitih interesa jedan od značajnih „momenata balansiranja" u današnjim konsultacijama.
„Nemačka ovde zaista pokušava da hoda po konopcu, da se ne razdvaja previše, a da istovremeno zadrži jake trgovinske odnose i da se više okrene Amerikancima", objasnila je ona.
Dok je Nemačka usvojila mnogo kritičniji ton prema istočnom gigantu od poslednjih konsultacija 2018. godine, najveća evropska ekonomija i dalje uveliko zavisi od Kine, sa oko 45,1% proizvoda sa visokom zavisnošću od uvoza iz te zemlje.
Nemačka je već pokušala da zaokruži priču kada je vlada prošle nedelje predstavila svoju dugo očekivanu strategiju nacionalne bezbednosti. Šolc je naglasio da ne želi da distancira odnos sa Kinom, već to radije opisuje kao „de-rizikovanje", ponavljajući govor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Kini u martu.
Međutim, Šolc tek treba da iznese šta bi ovaj novi pristup trebalo da podrazumeva, pošto se njegova socijaldemokratska partija još uvek bori sa preorijentacijom svoje spoljne politike.
Nova kineska strategija
Kina je već bila jedna od najspornijih tema nemačke nacionalne bezbednosne strategije. Dok je prvobitno bilo planirano da dokument bude objavljen u novembru prošle godine, on je odložen zbog neslaganja o tome kako se nositi sa Pekingom.
Neslaganja između koalicionih partnera vidljiva su i u njenoj predstojećoj kineskoj strategiji. Prvi nacrt strategije procureo je u novembru prošle godine i imao je više konfrontacijski ton.
Nacrt strategije, na primer, predviđa obustavu uvoza proizvoda iz kineskih regiona sa kršenjem ljudskih prava i obavezan stres test za kompanije u vezi sa rizicima koji su „specifični za Kinu".
Curenje dokumenta već je izazvalo ogorčenje kineske vlade, koja je dokument nazvala „nasleđem hladnoratovskog razmišljanja".
Zeleni su posebno otvoreni kada je Kina u pitanju. Tokom sastanka sa svojim kineskim kolegom Ćin Gangom, ministarka spoljnih poslova Zelenih, Analena Berbok, otvoreno je kritikovala Kinu zbog tenzija u Tajvanskom moreuzu.
Ona je takođe pozvala Narodnu Republiku da „ubedi Rusiju da prekine agresiju" u Ukrajini.
„Ono što Kini najmanje treba je učitelj sa Zapada", uzvratio je Gang.
Međutim, dok su ministarstva spoljnih poslova i ekonomije predvođena Zelenima usvojila jastrebovski pristup prema Kini, Šolcova Socijaldemokratska partija (SPD) je uznemirena po tom pitanju.
Posebno je desno krilo SPD-a, otvoreno napalo Zelene i upozorilo na „jednodimenzionalnu nemačku spoljnu i ekonomsku politiku prema Kini" u dokumentu o stavu.
Ovaj smireniji pristup SPD prema Kini vidi se i u Pekingu. Kada je lider SPD-a Lars Klingbeil otputovao u Kinu da podrži dijalog sa Komunističkom partijom Kine (KPK) ranije ovog meseca, dočekao ga je raširenih ruku lično premijer Li Ćiang.
Ćiang je izrazio nadu da će „SPD igrati važnu ulogu u Nemačkoj i Evropi", ističući da se SPD smatra razumnim partnerom u koaliciji koja inače ima tendenciju da bude kritična prema Kini.
Kontrole izvoza
Kao najveći nemački trgovinski partner i ključno izvozno tržište za svoju dragocenu automobilsku industriju, SPD se ne usuđuje da ugrozi ekonomske odnose i još uvek je u potrazi za koherentnom pozicijom po tom pitanju.
Međutim, vladine konsultacije od utorka takođe dolaze u ključnom trenutku za EU, jer Komisija treba da predloži svoju strategiju za kontrolu investicija i izvoza u Kinu.
Šolc je već izjavio da nije ljubitelj takvih mera, jer bi već postojalo dovoljno pravila da „garantuju sigurnost privrede".
Stručnjaci su u međuvremenu upozorili na potencijalni nemački pristup „idi sam" kada je u pitanju Kina.
„Mislim da treba da imamo mnogo više evropske kohezije u našim razgovorima ili odnosima sa Kinom nego što je to trenutno. Nemačka se često optužuje da ovde ide sama", rekao je Šmuker.
„Možda možemo malo olakšati ovaj čin po užetu ako ga uradimo u grupi od 27 zemalja", zaključio je on.
(EURACTIV.rs)