Njen „cilj je da degradira model liberalnih demokratija kako bi se indirektno promovisao politički model NR Kine", navodi se u izveštaju francuskog parlamenta.
Parlamentarni izveštaj o stranom mešanju u Francuskoj, koji je pripremljen na zahtev krajnje desničarske stranke Marin Le Pen, a objavljen je u četvrtak (8. juna), naglašava sve veće mešanje Kine, ukazujući na njene metode koje postaju sve agresivnije.
„Nakon Rusije, Narodna Republika Kina (NRK) je zemlja koja je najozbiljnija pretnja Francuskoj u smislu stranog mešanja", navodi se u izveštaju francuskog parlamenta objavljenom u četvrtak.
Parlamentarni izveštaj, koji je napisala izvestilac Konstans Le Grip, dolazi posle pet i po meseci rada i saslušanja u istražnom odboru o stranom mešanju u Francuskoj.
Komitet je osnovala krajnje desničarska partija Nacionalni savez kako bi presekla optužbe o njihovoj saradnji sa režimom Vladimira Putina.
Dok Rusija zaista predstavlja najveću pretnju Francuskoj u smislu mešanja, Kina „pribegava sve agresivnijim i zlonamernijim manevrima", zaključuje se u izveštaju.
Bernar Emije, direktor francuske obaveštajne službe (DGSE), izjavio je da je Kina prešla put od „ograničene sile" do „agresivne sile", posebno „neobuzdanom diplomatijom".
Prema mišeljenju eksperata i političara koje je saslušao istražni komitet, Kina se inspiriše ruskim metodama, izazivajući „rusizaciju ili sovjetizaciju operacija kineskog uticaja".
Kina sada sprovodi „strategiju koja podstiče osporavanje normi", oslanjajući se na svoju dijasporu i kulturnu mrežu da izazove i podriva zapadni poredak. Kao i Rusija, Kina koristi „manipulaciju informacijama, sajber napade i špijunažu".
Taj proces „rusizacije" je u toku, ali „informacioni rat" kineskog režima „još nije dostigao stepen zlonamernosti Rusije".
Mešanje Kine je posebno usmereno na kontrolu njenog imidža i njenih građana, uz „rat protiv javnog mnjenja". Njen „cilj je da degradira model liberalnih demokratija kako bi se indirektno promovisao politički model NR Kine", što uključuje, kao što je slučaj Rusije sa Sputnjikom i Russia Today, kontrolu određenih medija kao što su Xinhua i China Radio International.
Kina takođe kontroliše veliki deo štampe na kineskom jeziku koja se distribuira širom sveta. Slične metode se razvijaju u Turskoj.
Pored tradicionalnih medija, propagandu Komunističke partije Kine šire i trolovi na društvenim mrežama, koji „brane, napadaju, podstiču polemiku, vređaju i maltretiraju".
U izveštaju se navodi da ove aktivnosti sprovode i „pravi korisnici interneta koji su plaćeni za objavljivanje sadržaja, ili čak kineski zvaničnici", kao što su „vukovi ratnici" u kineskoj diplomatiji.
U ovoj strategiji mešanja, dijaspora je važan faktor Kine. „Svakog građanina Kine, čak i onog sa dvojnim državljanstvom, Kinezi smatraju aktivnim obaveštajnim agentom", rezimira šef francuske spoljne obaveštajne službe.
Da bi se izvršila ova kontrola, u izveštaju se navodi postojanje „bezbroj kulturnih ili sportskih udruženja, kulturnih objekata, mreža prijateljstva i uzajamne pomoći" koje „formiraju sastavni deo maglovite mreže" koju nadgledaju ili finansiraju kineske ambasade.
Ekonomsko i tehnološko mešanje
U izveštaju se navodi da je „najozbiljnija pretnja danas napad na naučno i tehnološko nasleđe kineskim mešanjem", za šta Peking „široko koristi tajne obaveštajne podatke". Šef francuske tajne službe DGSE pomenuo je „masovnu špijunsku kampanju" koja je uključivala fišing putem društvenih mreža.
Digitalna tehnologija je sektor u kome je pretnja nacionalnom suverenitetu značajna. Izveštaj skreće pažnju na rizike sajber bezbednosti povezane sa širokom upotrebom TikTok-a, društvene mreže u vlasništvu kineske kompanije, i porastom kineskog 5G.
U tom pogledu, „kineski uticaj se kladi na izgradnju alternative američkim GAFAM-ima", što je referenca na američke tehnološke gigante, prema DGSE.
„Entrizam" na univerzitetima
Kako izveštava EURACTIV, Kina je takođe angažovana po pitanju „entrizma" u evropskim akademskim i istraživačkim zajednicama, koje su manje regulisane od osetljivih sektora. Mnoge institucije su ciljane za finansiranje iz Kine, zarad mešanja u njihove poslove.
Izveštaj je takođe istakao prakse kao što su ucene koje istraživači doživljavaju u vezi sa vizama i korišćenje postupaka protiv njih.
Konačno, na saslušanjima odbora se pokazalo da je saradnja između (francuskih ili evropskih) i kineskih univerziteta problematična: često je neuravnotežena u korist Kine, podriva akademske slobode i predstavlja rizik od „hvatanja naučnog i tehničkog potencijala" jedne nacije, ponekad u osetljivim oblastima.
„Ekonomsko predatorstvo" predstavlja najveći deo kineskih napora da se umeša, jer „Kina još uvek nije iskoristila puni kapacitet za to", navodi se u izveštaju.
I druge države predstavljaju pretnju mešanja
Konačno, izveštaj se odnosi na mešanje - ili pokušaj mešanja - iz drugih zemalja, iako su Kina i Rusija glavne pretnje u slučaju Francuske. Neke zemlje, poput Irana i Turske, „pribegavaju strategijama koje uključuju nasilnu akciju". Drugi, kao što su Maroko, Katar i Turska, bave se praksama sličnijim „uticaju".
U slučaju Irana, pored organizovanja napada u Francuskoj i drugim zemljama i progona protivnika, njegove špijunske aktivnosti su posebno usmerene na francusko „naučno i tehnološko nasleđe".
Rusija i Katar su dve zemlje koje najviše koriste korupciju, navodi se u izveštaju.
Katar, navodi se u izveštaju, razvija "opsežne operacije uticaja" u Francuskoj i drugim zemljama EU kroz korupciju i finansiranje istraživačkih centara, udruženja, islamskih verskih centara, pa čak i privatnih srednjih škola u propagandne svrhe.
Cilj ovih aktivnosti je poboljšanje imidža zemalja u inostranstvu, a ne destabilizacija Zapada.
(EURACTIV.rs)