Prema nacrtu predloga koji je procurio, a u koji je EURACTIV imao uvid, EU će dati prioritet sklapanju dugo odlaganog trgovinskog sporazuma sa južnoameričkim blokom Merkosur i bližoj institucionalnoj saradnji.
Cilj EU je da se sklapanjem ovog sporazuma, smanji ekonomska zavisnost od Kine.
Nakon godina relativnog odsustva, odnosi sa Latinskom Amerikom i Karibima vratili su se na dnevni red EU koja se plaši da će izgubiti uticaj u regionu zbog slabljenja trgovinskih sporazuma.
Nacrt predloga Evropske komisije poziva na redovnije samite između EU i CELAC-a, napredak u nerešenim trgovinskim sporazumima i više investicija kroz strategiju EU Global Gatevai, za koju je predviđeno da bude konkurent kineskoj investicionoj šemi Pojas i put (BRI).
Obezbeđivanje pristupa latinoameričkim sirovinama i drugim ključnim resursima pred „sve većim geopolitičkim izazovima" je prioritet u predlogu, koji će danas (7. juna) predstaviti šef diplomatije EU, Žozep Borelj.
„ Jačanjem partnerstva između dva regiona koji su među najbliskijim svetskim interesima i vrednostima, EU i LAC će biti u boljem položaju da se suoče sa globalnim izazovima", navodi se u najnovijoj verziji.
Jačanje veza sa Latinskom Amerikom omogućilo bi obema stranama da smanje „prekomernu zavisnost" od trećih zemalja i pomoglo bi EU da se „oslobodi rizika" od Kine, dodaje se.
Latinska Amerika je veliki proizvođač bakra, dom većine svetskih poznatih nalazišta litijuma, kao i značajnih količina nafte i prirodnog gasa, što je sve kritično za tranziciju zelene energije u EU.
Brisel želi da potpiše sporazume sa zemljama Latinske Amerike kako je predviđeno novom strategijom EU za kritične sirovine, navodi se u dokumentu.
To bi se odnosilo na ublažavanje rizika za lance snabdevanja materijala naglašenih nestašicama tokom pandemije i energetske krize nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Takođe postavlja mapu puta za što skorije zaključivanje nekoliko sporazuma o slobodnoj trgovini i partnerstvu sa zemljama Latinske Amerike i jačanje bilateralnih odnosa sa Brazilom i Meksikom.
Potencijalni trgovinski sporazumi bi se zasnivali na programu EU za ulaganje u projekte zelene i digitalne tranzicije u Latinskoj Americi, koji bi trebalo da bude odobren na samitu između EU i Zajednice država Latinske Amerike i Kariba (CELAC) u julu, prvom takvom sastanku od 2015.godine.
Napor za poboljšanje odnosa dolazi u trenutku kada je Evropa počela da traži nove dobavljače energije i hrane nakon početka rata između Rusije i Ukrajine.
U nacrtu predloga Evropske komisije posebno se navodi da je trgovinski pakt EU u zastoju sa blokom Merkosura -- Argentinom, Brazilom, Paragvajem i Urugvajem, ključna karakteristika diplomatske ofanzive na zemlje Latinske Amerike.
„Zaključivanje sporazuma EU - Merkosur označilo bi korak u jačanju odnosa EU-LAC", navodi se u procurelom dokumentu.
Trgovinski pakt EU-Merkosur je u principu dogovoren 2019. godine, ali je njegova ratifikacija zaustavljena zbog nekih nacionalnih parlamenata, uključujući Holandiju i Austriju, koji nisu voljni da naprave kompromis u pogledu ekoloških standarda.
Francuska, koja je videla domaće protivljenje dogovoru od strane lokalnih poljoprivrednika, od tada je rekla da želi da strana Merkosura pristane na razne dodatne obaveze, posebno u pogledu poštovanja pravila EU o krčenju šuma, pre nego što Pariz da svoju podršku.
Međutim, EU i većina zemalja članica, strahuju da bi dalja odlaganja Merkosura i drugih trgovinskih sporazuma mogla da potisnu Latinsku Ameriku ka Kini.
EU želi da se Latinska Amerika dodatno obaveže na zaštitu životne sredine u sporednom pismu uz sporazum.
Diplomatska aproksimacija
EU bi trebalo da održi samit sa CELAC-om u julu u Briselu za koji se očekuje da će pokazati političko jedinstvo između „prirodnih partnera" kako je prethodno opisao Borelj.
Nacrt predloga Komisije planira „obnovljeno strateško partnerstvo" između dva regiona.
„Ono što mi predlažemo je drugačije, modernije partnerstvo. Bićemo partneri po izboru", rekao je jedan visoki zvaničnik uoči predstavljanja predloga.
Međutim, razlike u pogledu ruske invazije na Ukrajinu razotkrile su osnovne tenzije između dva bloka.
Politički, vlade Latinske Amerike i Kariba su važne kada glasaju o rezolucijama o Rusiji u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, forumu koji je EU koristila za lobiranje protiv ruske ilegalne invazije na Ukrajinu.
Međutim, princip nemešanja u spoljne poslove ima duboke korene u Latinskoj Americi.
Neprijatan stav Latinske Amerike prema invaziji na Ukrajinu došao je u fokus kada su argentinski predsednik Alberto Fernandes i tadašnji brazilski predsednik Žair Bolsonaro odlučili da se sastanu sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom samo nekoliko dana pre nego što su moskovske snage nadmašile ukrajinsku granicu.
Novi brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva razbesneo je mnoge na Zapadu u aprilu kada je pozvao SAD i evropske saveznike da prestanu da isporučuju oružje Ukrajini, rekavši da time produžavaju rat.
Da bi približila oba bloka izvan trgovine, EU ima za cilj da organizuje redovnije samite sa Latinskom Amerikom, uključujući bilateralne sastanke sa Brazilom i Meksikom i sastanke ministara spoljnih poslova.
Da bi se unapredio dijalog EU-CELAC, cilj je da se „uspostavi stalni mehanizam koordinacije EU-CELAC", strukture koja bi mogla da okupi visoke zvaničnike nekoliko puta ove godine, navodi se u dokumentu.
„Ovo bi nam omogućilo da se uhvatimo u koštac sa krizom poput Ukrajine, olakšamo rad ministara spoljnih poslova i popunimo prazninu koja je postojala proteklih godina", rekao je drugi visoki zvaničnik EU.
Pre oktobra, sastanak između evropskih ministara spoljnih poslova i kolega iz Latinske Amerike nije održan od 2018. godine.
(EURACTIV.rs)