Najbolji način da se spreče evroskeptične vlade da oštete interese EU je da se ukine rotirajuće predsedavanje Savetom EU. To bi takođe bio važan korak u neophodnoj reformi EU, piše Alin Mituca.
ODRICANJE ODGOVORNOSTI: Sva mišljenja u ovoj kolumni odražavaju stavove autora, a ne EURACTIV medijske mreže
Alin Mituca je poslanik EP iz grupe Obnovimo Evropu i koizvestilac za „Parlamentarizam, evropsko građanstvo i demokratiju".
Viktor Orban bi trebalo da vodi Evropsku uniju, sa mesta de fakto predsednika Saveta EU, za 13 meseci.
On je na čelu vlade koja podleže proceduri po članu 7 i postao je glavna prepreka u procesu donošenja odluka Saveta, a ne iskreni posrednik, kakva mora da bude vlada koja predsedava.
Očigledno je da je akcija neophodna. Evropski parlament je zvanično zatražio od lidera EU da spreče Mađarsku da preuzme predsedavanje Savetom.
Štaviše, moramo se ozbiljno zapitati - da li da nastavimo sa rotiranjem predsedavanja Savetom, nasleđem iz prošlosti, ili da reformišemo i postavimo stabilnog predsednika Saveta, kao što rade druge institucije EU?
Pre nego što uđemo u detalje, trebalo bi da budemo jasni o značenju i važnosti predsedavanja Savetom.
Iako je rotirajuće predsedništvo izgubilo deo svog političkog uticaja zbog uspostavljanja stalnog predsednika Saveta kroz Lisabonski ugovor, ono i dalje ima odgovornost za postavljanje dnevnog reda i pregovaranje o zakonima EU.
Predsedništvo Saveta, pod uslovom da deluje kao nepristrasan posrednik, može zapravo da olakša procese donošenja odluka u EU. U najmanju ruku, predsedništvo je kreator dnevnog reda i njegovi prioriteti mogu da daju ton debatama o EU.
Međutim, neka od pitanja kojima će potencijalno mađarsko predsedavanje morati da se pozabavi odnose se na kršenje zakona EU i osnovnih vrednosti EU.
S tim u vezi, kako bi članica, koja je nebrojeno puta dokazala da je sposobna da naruši vrednosti EU i vladavinu prava i samim tim suočena je sa postupkom po članu 7, mogla verodostojno da se posveti rešavanju ovih pitanja?
Mađarska ministarka pravde, koja bi bila zadužena za nesmetano funkcionisanje Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove, već je zauzela konfliktan stav, nagoveštavajući da će njen prioritet biti da obezbedi da Evropski parlament poštuje vladavinu prava, dok istovremeno optužuje parlament da vrši pritisak na mađarsku vladu.
Za mađarsku, kao i poljsku, vladu važi da su sušta suprotnost posredništvu i pregovaranju. Mađarska je dokazala da zajedničke interese EU ne može staviti na isti nivo, a kamoli ispred nacionalnih interesa.
Od pretnji da će blokirati budžet EU do stvarnog zaustavljanja pomoći EU Ukrajini, Orbanova vlada je radila protiv interesa EU i sada je na ivici da dobije veći uticaj na agendu EU. Znajući ovo, šta mi, kreatori politike EU, možemo da uradimo?
Kratkoročno gledano, institucije EU imaju na raspolaganju neka sredstva za zaštitu dobrog funkcionisanja Evropske unije od aktera koji u poslednje vreme nisu uradili ništa drugo, osim da je potkopaju.
Lideri EU mogu da glasaju kvalifikovanom većinom za promenu predsedništva Savetom, odlažući predsedavanje Mađarske kao upozorenje Orbanu i njegovom načinu rada.
Ozbiljnija akcija bi bila da se u potpunosti ukine mađarsko predsedavanje i da se ono podeli između Španije i Belgije. Postoji i presedan, iz perioda kada je Velika Britanija, usled Bregzita, odustala od predsedavanja Savetom 2017. godine.
Međutim, dugoročno gledano, preskakanje problematičnih predsedavanja nije stvarno rešenje. Stoga bi institucionalna arhitektura EU morala da prođe kroz ozbiljnu rekonstrukciju kako bi se prilagodila novim izazovima i odražavala demokratske principe kojima se svi hvalimo.
Ovo podrazumeva, na primer, transformaciju Saveta u autentično zakonodavno veće kroz odluku Evropskog saveta koja bi svela 10 formacija Saveta na jedan telo, kojim predsedava predsednik Evropskog saveta.
Savet za opšte poslove bi posebno funkcionisao kao zakonodavni savet koji se sastaje javno, slično plenarnim sednicama Evropskog parlamenta.
Preostale formacije Saveta bi delovale kao transparentne pripremne strukture, održavajući redovne javne sastanke slično funkcionisanju odbora u Parlamentu.
Ova opcija ima nekoliko prednosti. Prvo, uspostavio bi se pravi dvodomni zakonodavni sistem koji bi uključivao i Savet i Parlament, sa Komisijom koja bi služila kao izvršna vlast.
Drugo, oslobodio bi se starog sistema predsedavanja koji je omogućavao zemljama članicama (čak i evrofobičnim) da utiču na zakonodavstvo.
Treće,pojednostavljuje funkcionisanje, kao i razumevanje ključnih institucija EU od strane javnosti, povećavajući njene demokratske akreditive.
Četvrto, čini donošenje odluka efikasnijim.
Šestomesečno rotirajuće predsedavanje je sve samo ne ovo, posebno kada ga preuzmu manje pripremljene ili evrofobične zemlje. Čak i sa iskusnijim članovima, stalne promene i pripreme zahtevaju mnogo vremena i truda koji bi mogli da se uštede ako se sistem reformiše.
Ovo konkretno rešenje je već deo šireg izveštaja o kome će se raspravljati u Evropskom parlamentu, „Parlamentarizam, evropsko građanstvo i demokratija", koji bi, ako se primeni, doveo do osvežene i autentične demokratije EU.
Evropa treba da se reformiše. Problemi se povećavaju svakim danom, bili oni spoljni ili unutrašnji, i ne možemo da nastavimo sa institucionalnim okvirom koji je nastao u prošlom veku, kada je možda imao smisla za šest zemalja članica, ali nas je sada izneverio pred ogromnim izazovima 21. veka.
Građani su tražili reformu na Konferenciji o budućnosti Evrope. Moramo da postupimo u skladu sa njihovim zahtevima kako bismo evropske institucije učinili jednostavnijim i efikasnijim.
Promena načina rada Saveta trebalo bi da bude važan korak u tom pravcu, a perspektiva da Viktor Orban bude na čelu naše Unije trebalo bi da učini ovaj imperativ jačim nego ikada.
(EURACTIV.rs)