Stranka krajnje desnice Marine Le Pen uspostavila je poseban odnos sa ruskim režimom, navodi se u izveštaju parlamenta koji bi trebalo da bude objavljen u ponedeljak.
Istražni komitet o stranom mešanju u francuski politički, ekonomski i finansijski život pokrenuo je Le Penov Rassemblement National (RN) u septembru prošle godine, samo da bi bio upotrebljen protiv stranke koju zastupa kako bi se ispitale njene veze sa Rusijom.
Izveštaj je, prema informacijama koje su otkrili Mediapart i Franceinfo i potvrđene EURACTIV-u, u četvrtak dala na glasanje članovima odbora izvestilac Renesanse Konstans Le Grip.
Međutim, prema informacijama koje su EURACTIV-u potvrdili parlamentarni izvori bliski dosijeu, u izveštaju se detaljno navode veze između Rusije i Le Penove krajnje desničarske stranke ranije poznate kao Front National (sada Rassemblement National) i „konvergencije" sa stavovima Kremlja. .
Ruska retorika
Prema izveštaju, Rassemblement National je „potpuno usklađen sa ruskom retorikom".
Stav Le Penove i njene stranke o Krimu je u skladu sa stavom Rusije, rekla je Le Grip, ukazujući na to da je Le Penova Krim nazivala „ruskim" uprkos konsenzusu Zapada po tom pitanju.
Stav Le Pen je „ponovljen tokom njenog saslušanja od strane istražnog komiteta, koji od reči do reči govori o zvaničnom jeziku Putinovog režima", dodala je ona.
U izveštaju se takođe navodi da su „naslovi ruske štampe sa zadovoljstvom ponovili ovu tvrdnju", što pokazuje da su Le Penova i njena stranka „efikasan prenosni pojas" za propagandu Kremlja.
Izveštaj podseća na protivljenje Le Pen odluci tadašnjeg predsednika Fransoa Olanda da otkaže prodaju vojnih plovila (brodova, helikoptera) 2015. godine, otprilike godinu dana nakon aneksije Krima na marionetskom referendumu.
Međutim, u izveštaju se priznaje „omekšavanje proruskog stava koji su zauzeli Rassemblement National i Le Penova" kada je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Takođe su istaknuta putovanja u Rusiju, okupirani Krim i Donbas od strane zvaničnika Rassemblement Nationala pre rata u Ukrajini, uključujući poslanike Tjerija Marijanija i Filipa Olivijea.
Tokom posmatračke misije, bivša poslanica Evropskog parlamenta Helen Laport, sada potpredsednica francuske Narodne skupštine, pohvalila je ustavni referendum u Rusiji 2020. godine, koji je omogućio predsedniku Vladimiru Putinu da produži svoj ostanak na vlasti kao „lekciju demokratije".
Ruski zajam
Tokom svih saslušanja, članovi odbora su posebno ispitivali da li je kredit od 9 miliona evra koji je Nacionalni front uzeo 2014. godine od ruske banke mogao da utiče na stavove stranke. Le Pen to poriče, tvrdeći da je bila prinuđena da traži finansiranje van Evrope.
U izveštaju se smatra da je Le Penova bila „nesigurna u pogledu svojih sećanja" o poreklu sredstava, a to je mišljenje koje deli nekoliko članova odbora koje je kontaktirao EURACTIV.
Nakon provere dokumentacije od strane Tracfina, Nacionalnog komiteta za račune izborne kampanje i ekonomskih obaveštajnih službi, izvestilac ističe da Nacionalni front (FN) nije dao nikakvu garanciju zajmodavcu, suprotno uobičajenoj praksi. Dakle, reprogram otplate kredita predstavlja „definitivnu i značajnu prednost".
Izveštaj takođe dovodi u pitanje „motive koji stoje iza davanja ovih zajmova od strane ruskih institucija FN, a zatim i RN, kada je stranka više puta pokazivala svoju podršku i bliskost ruskim vlastima". U tekstu se takođe naglašavaju glasovi poslanika RN „sistematski" usklađeni sa proruskom pozicijom.
Nakon prvih curenja u štampu u četvrtak, Le Pen je osudila „političko suđenje" i „nepošten i potpuno ispolitizovan" izveštaj, u kojem „nema ničega", preneo je AFP. „Protiv" izveštaja glasali su i poslanici RN u odboru.
U svakom slučaju, izveštaj se odnosi na ruski uticaj na političke ličnosti sa različitih političkih strana i „privilegovani" odnos između ruskog režima i Le Penove RN.
To se pre svega objašnjava „snažnom konvergencijom stavova sa ruskom vladom o određenom broju političkih vrednosti i geopolitičkih pitanja". Izveštaj opisuje „strategiju političkog i ideološkog zbližavanja" koja je „strukturirana i ubrzana" kada je Le Penova izabrana za predsednika FN 2011. godine.
Pored francuskog slučaja, Rusija je optužena i za uticaj na druge evropske stranke. U Italiji, Lega Matea Salvinija (takođe povezana sa ID) je jedina evropska stranka koja je zaključila sporazum o „saradnji" sa Jedinstvenom Rusijom, strankom Vladimira Putina. U ovoj fazi, još uvek je nejasno da li je sporazum raskinut, jer je predviđao prećutno obnavljanje, pa bi stoga i dalje mogao da bude na snazi.
(EURACTIV.rs)