U MOLDAVIJI SAMIT EVROPSKE POLITIČKE ZAJEDNICE: Snažna poruka Rusiji i podrška međunarodnom miru i bezbednost

Evropska politička zajednica (EPC), koja okuplja 27 članica EU sa 40 drugih zemalja, ali bez Rusije i Belorusije, izabrala je suseda Ukrajine- Moldaviju za mesto svog drugog skupa.

Sa jakim obezbeđenjem i moldavskim nebom zaštićenim NATO-ovim AVACS izviđačkim avionima, samit signalizira ranjivost Moldavije.

Skup takođe ima za cilj da pokaže podršku zemlji koja je dobila status kandidata za EU zajedno sa Ukrajinom nakon što je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022.godine.

Ruska invazija poslala je reku ukrajinskih izbeglica u Moldaviju, što je pogodilo ekonomiju zemlje, koja je već jedna od najsiromašnijih u Evropi.

Alijansa je saopštila da će osmatrački avioni NATO sistema za upozorenje i kontrolu (AVACS) posmatrati nebo iznad mesta održavanja samita do petka.

Raketni ostaci iz rata u Ukrajini pronađeni su u Moldaviji nekoliko puta od početka invazije Rusije pre 15 meseci.

„NATO AVACS može da otkrije letelice, projektile i dronove stotinama kilometara daleko, što ih čini važnom sposobnošću za rano upozoravanje", rekla je portparol NATO-a Oana Lungesku.

Fokus na Moldaviju

Manje od sat vremena vožnje od otcepljene moldavske regije Pridnjestrovlje koju podržava Rusija i ne mnogo dalje od ratom razorene Ukrajine, sama činjenica prisustva tolikog broja lidera ima za cilj da pošalje poruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Domaćin samita, moldavska predsednica Maja Sandu, rekla je u sredu (31. juna) da će sastanak čiji je domaćin njena zemlja poslati nepokolebljivu poruku mira i osudu ruske invazije na susednu Ukrajinu.

Ovaj drugi sastanak Evropske političke zajednice biće „dokaz rastućeg jedinstva na kontinentu", rekla je Sandu novinarima u Kišinjevu, stajavši uz predsednicu Evropske komisije, Ursulu fon der Lajen.

„Ovaj događaj je snažna potvrda naše nepokolebljive posvećenosti miru, čvrste osude ruske invazije, stalne solidarnosti sa Ukrajinom i demonstracije podrške Moldaviji", kazala je Sandu.

Moldavska prozapadna vlada optužila je Moskvu da je planirala državni udar ranije ove godine.

Rusija ima trupe stalno stacionirane u Pridnjestrovlju od raspada Sovjetskog Saveza. Kijev strahuje da bi region mogao da se iskoristi kao lansirna platforma za nove napade na Ukrajinu.

Ministar inostranih poslova Moldavije Niku Popesku izjavio je da je Rusija 30 godina davala sve od sebe da podrži separatizam u Pridnjestrovlju, da ilegalno drži trupe tamo i uvede embargo na izvoz iz Moldavije.

„Ove akcije i politika Rusije prema Moldaviji su propale. Moldavija je izabrala put integracije u EU", rekao je on.

Bezbednosni centar

S obzirom na broj lidera i veličinu delegacija, nije izdvojeno mnogo vremena za opšte diskusije, ali se diplomate nadaju da će se bilateralni sastanci baviti praktičnim pitanjima.

Gost u Kišinjevu je i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji je pozvan ranije, ali se iz bezbednosnih razloga nije moglo sa preciznošću govoriti o njegovom dolasku.

Skup EPC dolazi u trenutku kada se ministri spoljnih poslova NATO-a, uključujući američkog državnog sekretara Antonija Blinkena, sastaju u Oslu kako bi razgovarali o dnevnom redu sledećeg samita alijanse.

Na samitu NATO-a u Viljnusu 11. jula raspravljaće se kada će Kijev relano moći da se pridruži alijansi, ali u međuvremenu, Evropa raspravlja o tome koje bezbednosne garancije bi mogle da dobiju Ukrajina i druge zemlje na ruskim granicama.

Za razliku od Ukrajine, Moldavija ne teži članstvu u NATO.

Dan pre samita u Kišinjevu, francuski predsednik Emanuel Makron je priznao da zapadni saveznici treba da pronađu način da ponude „opipljive i kredibilne bezbednosne garancije Ukrajini" dok se eventualna pitanja članstva u EU i NATO čekaju.

Britanski premijer Riši Sunak, čija je zemlja napustila EU, ali je ostala u NATO-u, rekao je da „Putinov krajnji prezir suvereniteta drugih zemalja" pokazuje potrebu za jedinstvom.

„Ne možemo da rešimo ove probleme bez evropskih vlada i institucija koje blisko sarađuju.

Makron i nemački kancelar Olaf Šolc sazvaće sastanak između premijera Jermenije Nikola Pačinjana i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Jerevan i Baku su se decenijama borili oko sporne teritorije Nagorno-Karabaha, ali su oboje pozvani u EPC dok Vašington i Brisel traže mirovni sporazum.

Istovremeno, na dnevnom redu će biti i krizna diplomatija između Srbije i Kosova, a lideri iz Prištine i Beograda pod pritiskom da smanje tenzije i sastanu se na marginama.

Novoizabrani predsednik Turske, članice NATO-a, Redžep Tajip Erdogan, priprema se za svoju zvaničnu inauguraciju i ne očekuje se da će prisustvovati.

Podrška i oprema EU

Sandu je rekla da njena zemlja takođe planira da iskoristi samit da prikaže reforme i ubedi lidere da što pre otvore pregovore o pridruživanju EU.

Fon der Lajen je rekla da Moldavija ostvaruje jasan napredak dok traži članstvo u EU.

„Neverovatno je videti da uprkos svom pritisku, Moldavija napreduje brzo i sa velikim kvalitetom", rekla je ona.

EU će, dodala je ona, „značajno povećati" svoju delegaciju u Kišinjevu kako bi podržala dalje reforme.

U odvojenom događaju, glavni diplomata EU Žozep Borelj zajedno sa svojim kolegom Popeskuom i ministrom unutrašnjih poslova Moldavije Anom Revenko zvanično su pokrenuli misiju civilnog partnerstva EU (EUPM) u zemlji kako bi pomogli Kišinjevu da se odbrani od stranog mešanja i hibridnih pretnji.

(EURACTIV.rs)