Nekadašnji čelnici resora Državne bezbednosti Srbije osuđeni su za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, koje je dovelo do zločina u Zvorniku, Doboju, Bijeljini, Bosanskom Šamcu, Trnovu i Sanskom Mostu.
Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove sa sedištem u Hagu (Mehanizam) izrekao je nekadašnjim čelnicima resora Državne bezbednosti Srbije Franku Simatoviću i Jovici Stanišiću pravosnažne presude od po 15 godina zatvora. Simatović i Stanišić optuženi su za ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, tokom najdužeg sudskog procesa u istoriji ovog suda koji je trajao 20 godina.
Nekadašnji čelnici resora Državne bezbednosti Srbije osuđeni su za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, koje je dovelo do zločina u Zvorniku, Doboju, Bijeljini, Bosanskom Šamcu, Trnovu i Sanskom Mostu.
Žalbeno veće je odbacilo žalbe Stanišića i Simatovića na njihove osude za pomaganje i podržavanje ubistva kao kršenja zakona i običaja ratovanja, kao i za ubistvo, deportaciju, nehumana dela (prislino premeštanje) i progon kao zločine protiv čovečnosti počinjene u vezi sa, te nakon zauzimanja Bosanskog Šamca u Bosni i Hercegovini u aprilu 1992. godine, saopštio je Mehanizam.
"Krivična odgovornost Stanišića i Simatovića bila je zasnovana na konstatacijama da su organizovali obuku, a zatim i angažovali srpske snage koje su učestvovale u zauzimanju i zločinima. Žalbeno veće je, takođe, odbacilo žalbe Stanišića i Simatovića na izrečene kazne od po 12 godina zatvora", navodi se u presudi Mehanizma.
Stanišić i Simatović su prvostepenom presudom u junu 2021. godine osuđeni na kazne zatvora od po 12 godina.
Slučaj je pokrenut pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), a Žalbeno veće MKSJ-a naložilo je potpuno novo suđenje. Predmet je nastavljen u nadležnosti Mehanizma koji je izrekao prvostepene presude 6. avgusta 2021. godine. U žalbenom veću na mestu predsedavajućeg sudije bila je Grasijela Gati Santana, predsednica Mehanizma.
Žalbe na presudu su uložili su i tužilaštvo Mehanizma i odbrana. Simatović i Stanišić su proglašeni krivim po svih pet tačaka optužnice kao pomagači, ali ne i kao učesnici Udruženog zločinačkog poduhvata (UZP), prenosi RTS.
U junu 2021. godine sud je izrekao drugu prvostepenu presudu, koja im je izrečena nakon ponovljenog suđenja, jer je prva, prema kojoj su bili oslobođeni od svih optužbi, ukinuta 2015. godine po žalbi tužioca.
Simatović i Stanišić su osuđeni jer su, prema stavu prvostepenog sudskog veća, znali da su učesnici u UZP, delili su nameru da se sa velikih područja u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj izvršenjem krivičnih dela iz optužnice prisilno i trajno ukloni većina nesrpskog stanovništva.
Optužnicom se u četiri tačke terete za zločine protiv čovečnosti: ubistva, deportacija, progoni i nehumana dela, a po jednoj tački za kršenja zakona ili običaja ratovanja - ubistva.
Ponovljeno suđenje pred Mehanizmom završeno je 30. juna 2021. godine. Nakon toga je iste godine doneta pismena prvostepena presuda 6. avgusta, a rasprava po žalbama 24. i 25. januara 2023. godine označila je kraj predžalbene faze ovog predmeta, koji je počeo u septembru 2021. godine.
Ovaj slučaj je poslednji predmet MKSJ-a za ratne zločine. Stanišić je bio načelnik Službe državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, a Simatović njegov zamenik. Obojica su uhapšeni u Srbiji 13. marta 2003. godine.
(EURACTIV.rs)