Kada je reč o tome kako bi se rat u Ukrajini mogao završiti, mogli bi videti kombinaciju tri scenarija, piše Roman Rukomeda, ukrajinski politički analitičar, koji piše iz Kijeva ekskluzivno za EURACTIV.
Sva mišljenja u ovoj kolumni odražavaju stavove autora, a ne EURACTIV medijske mreže
Ukrajina ima „formulu mira“ koju promovišu njena nacionalna diplomatija i predsednik Zelenski. Vizija ukrajinskog društva za postizanje mira je da se bori do pobede i potpunog oslobođenja svih zarobljenih ukrajinskih teritorija uprkos svim teškoćama. Krajnji cilj je pobeda u ratu i izbegavanje moguće buduće ruske agresije integracijom zemlje u NATO i EU.
Na različitim sastancima NATO, EU, G7 i drugih međunarodnih platformi, lideri demokratskih zemalja su izrazili čvrstu posvećenost podršci Ukrajini do postizanja mira u Evropi i uspostavljanja međunarodnog poretka.
Ali zamislimo scenarije za kraj rata u Ukrajini i mir u Evropi u kratkoj i srednjoj perspektivi.
Najoptimističniji scenario za Ukrajinu i njene saveznike je vojna pobeda u ratu i rusko priznanje poraza. To bi uključivalo oslobađanje svih ukrajinskih međunarodno priznatih teritorija, uključujući Krim, kažnjavanje ruskih ratnih zločinaca, demilitarizaciju Rusije, uključujući njenu denuklearizaciju, brzu integraciju Ukrajine u NATO i EU, i garancije vojne bezbednosti Ukrajini pre njenog punog članstva u NATO.
Suštinski element za realizaciju ovog scenarija biće promena ruskog lidera ili režima koji će započeti pregovore sa Ukrajinom, njenim partnerima i saveznicima i međunarodnom zajednicom o budućem formatu koegzistencije.
Međutim, šta bi se desilo ako bi, uprkos tome što je Ukrajina oslobodila sve svoje teritorije, Putin nastavio da vlada Rusijom?
U takvom slučaju, mogli bismo da vidimo drugi scenario, delimičnu vojnu pobedu sa odlaskom rata u dugu perspektivu. To bi u velikoj meri zavisilo od ukrajinske ofanzivne kampanje i njenih rezultata u narednih 3-5 meseci.
U slučaju problema sa oslobađanjem svih ukrajinskih teritorija, sve veći broj međunarodnih igrača mogao bi da insistira na privremenom režimu prekida vatre. Međutim, moramo da shvatimo da Putinova Rusija neće zaustaviti rat sve dok ne bude potpuno vojno poražena na bojnom polju.
Dakle, rat se može produžiti na 2024-2025.godinu sa rastućim posledicama po Rusiju, Ukrajinu i susedne zemlje, jer postoji rizik da Rusija pokuša da ih napadne kako bi prikrila negativan efekat svog vojnog gubitka u Ukrajini.
Postoji i rizik da Rusija ni nakon oslobođenja svih ukrajinskih teritorija neće potpisati nikakav mirovni sporazum i da će nastaviti da napada Ukrajinu bombama i raketama sa svoje teritorije.
Mnogi drugi važni faktori mogu uticati na situaciju. Na primer, kakav će biti stav Kine? Kakvu bi ulogu igrao Iran?
Manje optimističan, ali moguć scenario je odlaganje rata, stvarajući zamrznuti konflikt do sledeće runde ruske agresije. To bi se moglo dogoditi u slučaju neuspeha ukrajinske vojske da oslobodi sve ukrajinske teritorije i porazi ruske trupe u Ukrajini. Ovaj scenario će biti jedan od najgorih jer bi se mogao pozdraviti kao „pobeda“ Rusije i njenih autoritarnih saveznika, dajući agresorima više argumenata i osnova da prošire svoju agresiju na druge delove sveta, kao što su Bliski istok ili Tajvan.
U takvom scenariju, ukrajinsko društvo i njegovi strani saveznici mogu biti demotivisani i postati žrtve umora. U takvom sistemu međunarodno pravo ne bi bilo obnovljeno, pa bi se haos proširio širom sveta, snažno uticao na globalnu ekonomiju, energetsku sferu i napore za ublažavanje klimatskih promena, svetsku bezbednost i budućnost planete.
NATO, EU i drugi međunarodni akteri ne bi trebalo da štede napore da izbegnu takav scenario.
Ali stvarnost je obično mnogo komplikovanija nego što možemo zamisliti. Dakle, u praksi bismo mogli videti kombinaciju opisanih scenarija. Zbog toga je ukrajinska vojna pobeda toliko važna.
Ishod ukrajinskog rata je odlučujući faktor za budućnost sveta. Uspešnim okončanjem rata u Evropi doprinećemo da se izbegne velika bitka u Aziji. Interes međunarodne zajednice da pomogne Ukrajini da pobedi nikada nije bio kritičniji.
(EURACTIV.rs)