Zemlje članice G7 su do sada najdetaljnije artikulisale zajednički stav o Kini - naglašavajući potrebu za saradnjom sa drugom po veličini svetskom ekonomijom, ali i da se suprotstave njenim „zlonamernim postupcima" i „prinudi".
Moskva i Peking oštro su reagovali na samit Grupe sedam (G7) u Hirošimi, gde su lideri velikih demokratskih zemalja obećali nove mere usmerene na Rusiju i saglasili se oko zabrinutosti zbog Kine.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov osudio je u subotu G7 zbog njihove agende koja ima za cilj da obeshrabi Rusiju i Kinu.
U međuvremenu, kinesko ministarstvo spoljnih poslova optužilo je lidere G7 za „ometanje međunarodnog mira" i reklo da grupa treba da „razmisli o svom ponašanju i da promeni kurs".
Brutalni napad Rusije na Ukrajinu i način kako se postaviti prema sve agresivnijim Pekingom bile su teme trodnevnog skupa vodećih svetskih demokratija u Japanu, gde se i ukrajinski lider Volodimir Zelenski lično pojavio.
Zemlje članice G7 su do sada najdetaljnije artikulisale zajednički stav o Kini - naglašavajući potrebu za saradnjom sa drugom po veličini svetskom ekonomijom, ali i da se suprotstave njenim „zlonamernim postupcima" i „prinudi" u zajedničkom saopštenju u subotu.
Lideri su takođe obećali nove korake kako bi onesposobili Rusiju da finansira i podstiče svoj rat i obećali su da će pojačati koordinaciju u pogledu svoje ekonomske bezbednosti.
Sporazumi G7 prate zaoštravanje stavova o Kini u nekim evropskim prestonicama, uprkos različitim mišljenjima o tome kako da se ophode u odnosima sa ključnim ekonomskim partnerom, koje SAD smatraju „najozbiljnijim dugoročnim izazovom međunarodnom poretku".
Suprotstavljanje kineskoj „prinudi"
Peking je kasnije u subotu pozvao G7 da „ne postane saučesnik" u američkoj „ekonomskoj prinudi".
„Ogromne jednostrane sankcije i akti 'razdvajanja' i narušavanja industrijskih i lanaca snabdevanja čine SAD pravim prisilnikom koji politizuje ekonomske i trgovinske odnose", navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova i dodaje:
„Međunarodna zajednica ne prihvata i neće prihvatiti zapadna pravila u kojima dominira G7 koji nastoje da podele svet na osnovu ideologija i vrednosti".
Zemlje članice G7 su Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države, a pridružena im je i Evropska unija.
Samitu je prisustvovao i veliki broj lidera koji nisu članovi G7, uključujući indijskog premijera Narendra Modija, predsednika Indonezije Džoko Vidodoa i australijskog premijera Entonija Albanezea.
Britanski premijer Riši Sunak takođe je u nedelju rekao da Kina „predstavlja najveći rizik za bezbednost i prosperitet", dodajući da je njeno ponašanje „sve autoritarnije kod kuće i dominantnije u inostranstvu".
Imidž Kine u Evropi ozbiljno je narušen u poslednjih 15 meseci dok su tamošnji lideri gledali kako kineski predsednik Si Đinping ojačava veze sa autoritarnim ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, čak i kada je invazija Moskve izazvala ogromnu humanitarnu krizu, a moskovski lider je optužen za ratne zločine od strane međunarodnog suda.
Povećana vojna agresija Pekinga prema Tajvanu - samoupravnoj demokratiji za koju Komunistička partija Kine tvrdi da je njena teritorija - i ekonomske kazne protiv Litvanije nakon neslaganja oko Tajvana takođe su odigrale ulogu u promeni raspoloženja.
Zabrinutost zbog ovakvih incidenata odražena je u saopštenju G7 o obezbeđivanju ekonomske bezbednosti i suprotstavljanju ekonomskoj prinudi, u kojoj se izričito ne pominje Kina.
U sposobnost lidera G7 da potpišu izjavu „tako posebno usmerenu na Peking" bilo bi „teško poverovati" pre dve godine, rekao je Džoš Lipski, viši direktor Geoekonomskog centra Atlantik Kaunsila sa sedištem u Vašingtonu.
„Suština je da je G7 pokazao da će se sve više fokusirati na Kinu i da će pokušati da održi koordiniran pristup politici. To je veliki razvoj", rekao je on.
Rat u Ukrajini
Sporazumi G7 stižu u trenutku kada Kina usmerava svoje diplomate kako bi popravila veze sa Evropom, uglavnom time što se pretvara u potencijalnog agenta mira u ratu u Ukrajini, čak iako je ta tvrdnja naišla na širok skepticizam među zapadnim zemljama.
Prošle nedelje, dok su evropski lideri krenuli u Aziju, kineski specijalni izaslanik Li Hui započeo je svoju evropsku turneju koju je Peking najavio kao sredstvo za promovisanje mirovnih pregovora.
Li, koji je poslat nakon što je Si krajem prošlog meseca prvi put uputio poziv Zelenskom od početka ruske invazije, posetio je Ukrajinu u utorak i sredu, gde je predstavio kinesku viziju „političkog rešenja".
To zahteva prekid vatre, ali ne i prvenstveno povlačenje ruskih trupa sa ukrajinske teritorije - što je scenario za koji kritičari kažu da bi mogao da posluži za cementiranje ruskog ilegalnog otimanja zemlje i suprotan je mirovnom planu Ukrajine.
Putovanje Zelenskog na samit G7 u Aziji je takođe „način pritiska na Kinu", smatra Žan-Pjer Kabestan, profesor emeritus političkih nauka na Baptističkom univerzitetu u Hong Kongu.
Poruka Kini je da „bude otvorenija u svojoj podršci rešenju" koje je u skladu sa interesima Kijeva u pogledu njegovog teritorijalnog integriteta i povlačenjem ruskih trupa iz Ukrajine, rekao je on.
Na pitanje o mogućnosti da Kina igra ulogu u okončanju ruskog rata, visoki zvaničnik Bele kuće u subotu je rekao da se SAD nadaju da Si na ovonedeljni samit gleda kao na signal „odlučnosti".
„Nadamo se da ono što predsednik Si i Narodna Republika Kina mogu izvući iz onoga što su videli ovde jeste da postoji strašno puno rešenosti da se nastavi sa pružanjem podrške Ukrajini i da bi Kina mogla da ima značajnu ulogu u pomaganju okončanja ovog rata", rekao je zvaničnik.
(EURACTIV.rs)