Savet bezbednosti mora da se promeni kako bi odražavao realnost današnjeg sveta, smatra generalni sekretar UN.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da je vreme da se reformišu i Savet bezbednosti i Breton Vuds sistem finansijskih odnosa između zemalja, kako bi se uskladili sa "realnošću današnjeg sveta". Govoreći na konferenciji za novinare u Hirošimi, u Japanu, gde je održan samit G7, Gutereš je rekao da obe institucije odražavaju odnose snaga iz 1945. godine i da ih treba ažurirati.
"Globalna finansijska arhitektura postala je zastarela, nefunkcionalna i nepravedna. Suočena sa ekonomskim šokovima od pandemije korona virusa i ruske invazije na Ukrajinu, nije uspela da ispuni svoju osnovnu funkciju globalne sigurnosne mreže", rekao je on.
Gutereš je takođe govorio o tome kako oseća da je na samitu G7 među zemljama u razvoju porasla svest da se ne radi dovoljno na reformi zastarelih institucija ili "uklanjanju frustracija" globalnog juga.
Indijska ekonomija će ove i sledeće godine porasti za više od šest odsto, naveo je Međunarodni monetarni fond u svom izveštaju o svetskoj ekonomiji ovog januara. Kina i Indija će zajedno činiti oko 50 odsto svetskog rasta 2023. godine, rekao je tada glavni ekonomista MMF-a i direktor istraživačkog odeljenja Pjer-Olivije Gurinčas.
Ekonomski uticaj bogate G7 takođe se smanjio u poslednjih 30 godina, čineći 29,9% globalnog BDP-a 2023. u poređenju sa 50,7% 1980. godine, prema MMF-u.
"Sada ćemo videti kakav će biti uticaj razgovora koji su vođeni ovde u Hirošimi", rekao je Gutereš. "Članice G7 su mogle da razgovaraju sa nekim od najvažnijih svetskih ekonomija u razvoju.
Domaćin G7, Japan, odlučio je da pozove ličnosti iz takozvanog Globalnog juga u Hirošimu na razgovore. Među pozvanima su bili indijski premijer Narendra Modi, predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva i predsednik Indonezije Džoko Vidodo.
Samit u Hirošimi dao je ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom šansu da pridobije zemlje sa "globalnog juga", poput Indije, u pokušaju da proširi podršku svojoj zemlji na koju je Rusija izvršila invaziju.
Međutim, planirani sastanak između Zelenskog i brazilskog predsednika Luiza Inasija Lule da Silve na marginama samita G7 nije se ostvario, navodno zato što je ukrajinski predsednik kasnio.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je u nedelju da su se zemlje G7 dogovorile o ujedinjenom pristupu Kini koji poziva na diverzifikaciju lanaca snabdevanja kako bi se smanjila zavisnost od jedne zemlje, i nagovestio da bi uskoro mogao da razgovara sa kineskim predsednikom.
Britanski premijer Riši Sunak rekao je da Kina predstavlja najveći svetski izazov za bezbednost i prosperitet, ali druge vodeće ekonomije ne bi trebalo da pokušavaju da se u potpunosti odvoje od nje.
Zemlje G7 će obezbediti nastavak velikih investicija u Kini čak i ako umanjuju rizičnu izloženost drugoj po veličini svetskoj ekonomiji, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc. G7 nastoji da premosti ogroman jaz sa ekonomijama u razvoju na "globalnom jugu" fokusiranjem na infrastrukturu i otpuštanje duga, kažu zvaničnici, što je deo strategije za ublažavanje uticaja Kine u zemljama sa nižim prihodima.
Kina se čvrsto protivi zajedničkoj izjavi G7 iz Hirošime i požalila se organizatoru samita Japanu, saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.
(EURACTIV.rs)