Na sastanku u Rejkjaviku predstavljen je novi Registar šteta, mehanizam za evidentiranje i dokumentovanje dokaza i potraživanja štete, gubitka ili povreda nastalih kao rezultat ruske invazije.
Evropski lideri su u utorak (16. maja) na dvodnevnom samitu na Islandu obećali da će tražiti od Rusije odgovornost za njen rat protiv Ukrajine i predstavili su mehanizam za praćenje gubitaka i štete koju su nanele moskovske snage.
Nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Riši Sunak bili su među onima koji su istakli svoju podršku Ukrajini na sastanku tela za ljudska prava Saveta Evrope (SE) u Rejkjaviku.
Njima se putem video veze pridružio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, nakon završetka turneje po evropskim prestonicama kako bi obezbedio više oružja i pomoći pre očekivane kontraofanzive protiv ruskih snaga.
Zelenski je iskoristio priliku da istakne tvrdnje Kijeva da je oborio ruske hipersonične rakete koristeći odbrambenu pomoć Zapada. To je pokazalo da je zemlja, ako je ujedinjena, sposobna za sve, rekao je on na samitu.
„Pre godinu dana nismo uspeli da oborimo većinu projektila terorista, posebno balističkih", rekao je Zelenski. „I sada pitam jedno. Ako smo u stanju da uradimo ovo, postoji li nešto što ne možemo da uradimo?"
Rusija je negirala da je namerno gađala civile u bombardovanju ukrajinskih gradova, iako je desetine gradova uništeno njenim vazdušnim udarima i artiljerijom od početka invazije u februaru prošle godine.
Na sastanku u Rejkjaviku predstavljen je novi Registar šteta, mehanizam za evidentiranje i dokumentovanje dokaza i potraživanja štete, gubitka ili povreda nastalih kao rezultat ruske invazije.
Lideri su se na sastanku bavili i drugim pitanjima, uključujući decu odvedenu u Rusiju ili na teritorije koje je Rusija okupirala u Ukrajini od početka rata, što je ono što Kijev i njegovi saveznici osuđuju kao nezakonite deportacije.
„Demokratije poput naše moraju da izgrade otpornost, tako da možemo da sarađujemo i nadmašimo one koji izazivaju nestabilnost", rekao je Sunak u govoru:
„Mi ćemo Rusiju smatrati odgovornom za užasne ratne zločine koji su počinjeni, a takođe moramo da naučimo lekcije iz ovog rata tako što ćemo biti spremni da se suočimo sa pretnjama našim društvima pre nego što postanu prevelike da bismo se sa njima nosili."
Ponavljajući ta opažanja, Šolc je rekao da je važno „da Savet kazni ratne zločine ruskih okupatora i da zahteva odgovornost za ogromnu štetu koju Rusija iz dana u dan nanosi Ukrajini".
Makronova kancelarija saopštila je da Savet razmatra kako bi Razvojna banka Saveta Evrope (CEB) mogla da pomogne u zadovoljavanju potreba Ukrajinaca koji se bore.
Sajber napadi
Uoči dolaska lidera, nekoliko sajtova islandskih javnih institucija, uključujući parlament, vladu i vrhovni sud, doživeli su sajber napade.
Proruska hakerska grupa NoName057 preuzela je na Telegramu odgovornost za napade, posebno pominjući sastanak Saveta Evrope i govor Zelenskog.
To je tek četvrti samit 46-članog Saveta Evrope otkako je osnovan posle Drugog svetskog rata. Njegove demokratske vrednosti podržava Evropski sud za ljudska prava sa sedištem u Strazburu, gde građani mogu izvesti pred sud vlade, u slučaju kršenja ljudskih prava.
Članstvo Rusije je suspendovano dan nakon što je izvršila invaziju na Ukrajinu. Moskva je zatim napustila telo nekoliko sati pre glasanja za njegovo proterivanje.
(EURACTIV.rs)