Li Hui, specijalni predstavnik Kine za evroazijska pitanja i bivši ambasador u Rusiji, takođe će posetiti i Poljsku, Francusku i Nemačku, saopštilo je u petak Ministarstvo spoljnih poslova bez davanja detaljnog rasporeda.
Najviši kineski izaslanik Li Hui započeo je u ponedeljak (15. maja) turneju po Ukrajini, Rusiji i drugim evropskim gradovima na putu koji Peking kaže da ima za cilj razgovor o „političkom rešenju" ukrajinske krize.
Li Hui, specijalni predstavnik Kine za evroazijska pitanja i bivši ambasador u Rusiji, takođe će posetiti i Poljsku, Francusku i Nemačku, saopštilo je u petak Ministarstvo spoljnih poslova bez davanja detaljnog rasporeda.
„Poseta je svedočanstvo napora Kine u promovisanju mirovnih pregovora i u potpunosti pokazuje čvrstu posvećenost Kine miru", rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin na dnevnom brifingu.
On je najviši kineski zvaničnik koji je posetio Ukrajinu od početka ruske invazije u februaru 2022. godine, a njegovo putovanje bi moglo da se poklopi sa početkom dugo očekivane kontraofanzive Ukrajine da povrati teritoriju koju je Rusija zauzela.
Ukrajina bi trebalo da bude prva Lijeva stanica na njegovom putovanju, prema dva izvora koja su upoznata sa ovim pitanjem.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova nije odmah odgovorilo na zahtev za komentar o redosledu zemalja koje će Li posetiti.
Poseta dolazi nedeljama nakon što je kineski predsednik Si Đinping imao telefonski razgovor sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim krajem aprila, u prvim razgovorima dvojice lidera od početka rata.
Zelenski je na Tviteru opisao poziv kao „dug i smislen", dok je Si rekao da će se Kina usredsrediti na promovisanje mira, iako su predlozi Pekinga za okončanje sukoba naišli na određeni skepticizam na Zapadu s obzirom na njegove veze sa Rusijom.
Međutim, nekoliko evropskih lidera, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, pozvali su Sija da razgovara sa Zelenskim i odigra aktivniju ulogu u obuzdavanju akcija Moskve tokom niza poseta kineskoj prestonici od marta nadalje.
Peking je od februara snažno promovisao predlog od 12 tačaka za političko rešenje ukrajinske krize.
Ali plan, pokrenut na prvu godišnjicu ruske invazije, u velikoj meri je bio ponavljanje prethodnih stavova Kine o ratu. U njemu se apeluje na obe strane da pristanu na postepenu deeskalaciju i upozorava na mogućnost upotrebe nuklearnog oružja.
Kijev je odbacio ideju o bilo kakvim teritorijalnim ustupcima Rusiji i rekao da želi svaki pedalj svoje zemlje nazad. Rusija je anektirala poluostrvo Krim 2014. godine, a od prošle godine tvrdi da je anektirala još četiri ukrajinska regiona, koje Moskva sada naziva ruskom zemljom.
Tokom celog rata, Kina se uzdržavala od osude svog strateškog saveznika Moskve ili od navođenja njenih akcija kao „invazije", što je dovelo do kritika evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država koje su dovele u pitanje kredibilitet Kine kao potencijalnog posrednika u sukobu.
Koju god poruku Li dostavi, biće pažljivo ispitana s obzirom na nelagodnost među zapadnim državama zbog sastanka Sija sa njegovim „dragim prijateljem" ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u martu i posvećenosti dve zemlje partnerstvu „bez ograničenja" manje od tri nedelje pre početka invazije, koju je Moskva nazvala „specijalnom vojnom operacijom".
(EURACTIV.rs)