Jedan od scenarija za otklanjanje rizika od novih ruskih agresija je rizičniji od drugog, ali bi oba trebalo da dovedu do potpune denuklearizacije Rusije, piše ukrajinski analitičar Roman Rukomeda.
ODRICANJE ODGOVORNOSTI: Sva mišljenja u ovoj kolumni odražavaju stavove autora, a ne EURACTIV Media mreže.
Roman Rukomeda je ukrajinski politički analitičar koji je 9. maja napisao kolumnu iz Kijeva ekskluzivno za EURACTIV.
Danas je 439. dan masovne otvorene vojne agresije Rusije na Ukrajinu. Čini se da je inicijativa strateške vojske na strani ukrajinskih oružanih snaga, koje pripremaju ofanzivu za oslobađanje zarobljenih i okupiranih ukrajinskih teritorija.
Ruski agresori i ratni zločinci shvatili su neophodnost napuštanja zarobljenih regiona u kratkom roku, pa su pljačkali i pokušavali da pošalju u Rusiju sve što je moguće iz ukrajinskih gradova na jugu i istoku, koji bi mogli biti prvi oslobođeni.
Međutim, trebalo bi da bude kristalno jasno da postoji jedna prepreka za uspostavljanje mira u Evropi ako ona ne bude ispunjena: kazna za agresora. Bez presude Putinu, njegovog najbližeg okruženja najviših zvaničnika i prijatelja, i svih velikih ruskih ratnih zločinaca, neće biti obnove međunarodnog prava, reda i bezbednosti u Evropi.
Postoji elika mogućnost da nakon što Ukrajina oslobodi sve svoje međunarodno priznate teritorije, uključujući Krim, Putinov režim možda neće nužno pasti.
Umesto toga, ruska vlada bi se koncentrisala na unutrašnji teror i pretvorila zemlju u „opkoljenu tvrđavu" poput Severne Koreje. Rusija neće potpisati nikakav mirovni sporazum i nastaviće da napada Ukrajinu sa distance raketama, bombama i artiljerijom, ubijajući i uništavajući ukrajinski narod i infrastrukturu.
Ukrajina će morati da uzvrati vatru i izvede neke operacije u pograničnim ruskim regionima. Ali niko ozbiljno ne planira zauzimanje Moskve i vojnu kapitulaciju Rusije od strane vojne sile, kao što je to urađeno u Nemačkoj 1945. godine, zbog ruskog nuklearnog naoružanja.
Zbog toga vojni poraz može da smanji rusku pretnju u Ukrajini, ali neće biti u potpunosti deaktivirana.
Integracija Ukrajine u NATO u skorijem periodu i davanje bezbednosnih garancija zemlji do tog trenutka kako bi se sprečila potonja ruska vojna agresija pomoglo bi da se zaustavi rat u Ukrajini.
Ali Rusija bi nastavila terorističkim putem i eventualno pripremala napade na druge bivše sovjetske republike koje ne mogu iskreno da se odupru ruskoj vojsci.
Zato vidim dva načina da se u potpunosti eliminiše svaka opasnost od ruske vojne agresije u Evropi.
Prvi je nastavak pritiska na Rusiju nakon pobede Ukrajine svim mogućim metodama, uključujući sankcije, energetsku politiku i vojni pritisak da se potkopa Putinov režim. Ključno je kazniti Putina, njegove najbitnije generale i druge ratne zločince za sva razaranja u Ukrajini.
Posle takve kazne mogli bi da se pokrenu politički pregovori sa postputinovskom Rusijom. Kritični momenat takvog sporazuma trebalo bi da bude potpuna denuklearizacija Rusije kako bi se eliminisala pretnja ruskog nuklearnog terorizma u bilo kojoj budućoj situaciji.
Drugi način da se eliminiše ruska pretnja ide kroz unutrašnju rusku imploziju, njeno rasparčavanje na manje nacionalne države i republike koje će okončati snove o novom ruskom carstvu.
Ovaj proces za većinu političara u Evropi i Severnoj Americi izgleda veoma zastrašujuće zbog rizika od unutrašnjih vojnih sukoba. Kao što su mnoge zapadne države izgubile svoje kolonije posle Drugog svetskog rata, Rusija će izgubiti mnoge okupirane republike i postati mnogo manja, dajući slobodu svima koji su to želeli.
U oba scenarija, treba očekivati potpunu eliminaciju ruske nuklearne pretnje kako bi se učinilo sve što je moguće da se obezbedi bezbednost budućih evropskih generacija.
(EURACTIV.rs)