Ministri spoljnih poslova EU podržali su u petak plan za smanjenje ekonomske zavisnosti EU od Kine, ali, kako je rekao visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, sada će morati da smisle kako da to i realizuju.
Oprezni zbog curenja informacija i narušavanja bezbednosti nakon jutarnjih razgovora o Ukrajini, ministri su odvezeni u zamak u blizini Stokholma, gde su razgovarali bez telefona i elektronskih uređaja, o dokumentu o stavu EU za prilagođavanje politike prema Kini, kako je ranije izvestio EURACTIV .
Plan je najnoviji pokušaj da se uspostavi ravnoteža između stavova 27 država članica EU i da se zadrži karakterističan pristup EU prema Kini uz očuvanje bliskog partnerstva sa Vašingtonom, koji se zalaže za tvrđi stav prema Pekingu.
Nacrt teksta poslat je državama članicama tek u četvrtak uveče nakon intenzivnih unutrašnjih prepucavanja oko njegovog sadržaja.
Obraćajući se novinarima posle sastanka, Žozep Borelj je rekao da su ministri spoljnih poslova EU „pozdravili predstavljeni dokument" i dali široku podršku planu, koji predviđa da blok stavi veći akcenat na ulogu Kine kao geopolitičkog rivala, kao i partnera u globalnim pitanjima i ekonomskog konkurenta.
U pismu koje prati dokument za diskusiju, Borelj je rekao da postoje najmanje tri razloga za „ponovno podešavanje" kineske politike, koja se odnosi na vrednosti, ekonomsku i stratešku bezbednost.
„Oni se slažu oko osnovnih linija ove ponovnog podešavanja naše strategije o Kini", rekao je Borelj.
„Kada je zavisnost prevelika, to je rizik", dodao je on.
Borelj je istakao da je EU morala da nauči iz „strateške greške" koju je napravila u godinama pre rata u Ukrajini jer je postala previše zavisna od ruskog gasa.
On je takođe upozorio da je EU danas čak više zavisna od Kine, u pogledu ključnih tehnologija kao što su solarni paneli i kritični materijali, nego što je bila od ruske energije.
„Uklanjanje rizika je samo reč. Ali iza ove reči stoji mnogo posla za koji će biti potrebno vreme, da se preispitaju svi naši ekonomski odnosi sa Kinom", rekao je on.
Borelj je naglasio da cilj nije bio da se „razdvoje" evropska i kineska ekonomija, već da se ponovo izbalansira odnos.
„Njih 27 je ujedinjeno iza ovog teksta", rekao je Borelj novinarima i dodao da nije video nikakvo konkretno neslaganje.
Međutim, nakon sastanka, nekoliko država članica odbacilo je tvrdnju da su ministri spoljnih poslova EU potpuno na istoj strani.
Litvanski ministar spoljnih poslova, Gabrijelijus Landsbergis, koji vodi tabor baltičkih država koje su oprezne u pogledu Kine, upozorio je da čak i ako EU ne želi da se ekonomski odvoji od Kine, treba da bude spremna za takav scenario.
„Ne čujem nijednog zagovornika razdvajanja", rekao je on novinarima pre nego što je ušao u pregovore u petak.
„Neko mora da smisli mogućnost da dođe do razdvajanja, ne zato što smo to želeli, kao sa Rusijom, već zato što je situacija, na primer u Tajvanskom moreuzu, promenjena silom", dodao je on.
EU predlaže "podešavanje" kineske strategije
Suočena sa potrebom da smanji rizike u poslovanju sa Kinom, EU mora usvojiti „jasnije" gledište i fokusirati se na vrednosti, ekonomsku bezbednost i stratešku bezbednost, navodi se u internom dokumentu u koji je EURACTIV imao uvid.
Nemačka ministarka spoljnih poslova, Analena Berbok, rekla je novinarima da „mi kao Evropljani ne želimo razdvajanje. Ne želimo ometanje. Ali želimo da minimiziramo sopstvene rizike koji ugrožavaju našu bezbednost".
„Ovde to moramo zajedno da razjasnimo, mi kao Evropljani možemo da govorimo samo jednim glasom", rekla je ona pre nego što je ušla na sastanak.
Posle sednice, nekoliko diplomata EU istaklo je da bi rekalibracija kineske politike bloka mogla da potraje.
„Poželjno je čuti kako hor EU27 peva uglas, ali na ovom kineskom pitanju čini se da nas još deli nekoliko oktava", rekao je visoki diplomata EU za EURACTIV nakon razgovora.
Tekst je bio „dobar početak" za dalje, detaljnije diskusije, rekao je jedan diplomata EU, ali je izrazio sumnju u ozbiljno prepisivanje politike bloka prema Kini, s obzirom na „dijametralno suprotne pozicije" između pojedinih država.
Drugi diplomata EU upozorio je da bi „za razliku od evropskog relativno brzog jedinstva nakon ruske invazije na Ukrajinu, to mogao biti dugotrajan proces".
Očekuje se da će zvaničnici EU konsolidovati predlog i uključiti zabrinutost država članica kako bi ga predstavili liderima EU na samitu u junu, gde će Kina biti jedna od glavnih tačaka njihovog dnevnog reda.
(EURACTIV.rs)