Procurio je dokument uz prateće pismo kojim Žozep Borelj poziva zemlje EU na novi pristup Kini, uz tri ključne tačke na koje bi se trebalo fokusirati.
Suočena sa potrebom da smanji rizike u poslovanju sa Kinom, EU mora da usvoji "jasnije" gledište i da se fokusira na vrednosti, ekonomsku i stratešku bezbednost, navodi se u internom dokumentu u koji je EURACTIV imao uvid. Non-pejper su pripremili šef diplomatije EU Žozep Borelj i diplomatska služba bloka (EEAS), pod naslovom "Preoblikovanje našeg odnosa sa Kinom, angažovanje sa Kinom, nadmetanje sa Kinom". U njemu se izražava jasna podrška novoj strategiji bloka "ukidanja rizika", na koju su pozivali visoki zvaničnici EU u proteklih nekoliko meseci, umesto da "razdvajanje" blokovskih odnosa.
Od država članica EU se takođe traži da iskoriste "prozor mogućnosti" da smanje rizik od sve većeg uticaja Kine na ekonomska i bezbednosna pitanja.
Očekuje se da će Kina biti ključna tema kada se lideri EU sastaju na svom redovnom samitu EU u Briselu krajem juna. Ali dok su SAD zauzele oštriji stav prema Pekingu, evropski lideri tek treba da se dogovore o jedinstvenom pristupu.
EU mora usvojiti "jasan, ali ne sukobljavajući" pristup prema Kini koja želi da "izgradi novi svetski poredak", kaže se u dokumentu EU, koji je procurio. Tokom proteklih meseci, neke zemlje članice EU pozvale su na potpunu reviziju strategije bloka za 2019. prema azijskom gigantu, dok su druge i dalje oprezne, a zvaničnici EU upozoravaju na fundamentalnu prepravku.
Novi pritisak usledio je nakon što je blok održao početnu diskusiju krajem prošle godine kada je diplomatska služba EU prvi put pozvala na oštriji stav protiv Kine.
Dok dokument EU ponovno potvrđuje strategiju bloka da se istovremeno bavi Kinom kao partnerom, konkurentom i sistemskim rivalom, kaže se da će ravnoteža tih pristupa zavisiti od toga kako Kina reaguje na angažman Evrope.
U odvojenom propratnom pismu upućenom ministrima spoljnih poslova bloka, Borelj je izneo tri nova dela koja će definisati budući odnos bloka sa Pekingom: vrednosti, ekonomska bezbednost i strateška bezbednost - posebno naglašavajući Ukrajinu i Tajvan. Zemlje članice EU pozivaju se da se drže tog pristupa "čak i ako se vaganje ovih različitih elemenata može razlikovati u zavisnosti od ponašanja Kine".
"Očigledno je", navodi se u dokumentu, "da je poslednjih godina aspekt rivalstva postao važniji", navodi se.
Ažuriranje politike bilo je potrebno zbog rastućeg "nacionalizma i ideologije" pod kineskim liderom Si Đinpingom, kao i zbog povećanog rivalstva između SAD i Kine i pojačanja uloge Pekinga u "regionalnim i globalnim pitanjima", navodi se u dokumentu.
"Kina i Evropa ne mogu da postanu strane jedna drugoj (...) U suprotnom, postoji rizik da će nesporazumi rasti i proširiti se na druge oblasti. Sistemsko rivalstvo se može pojaviti u skoro svim oblastima angažovanja. Ali to ne sme da odvrati EU od održavanja otvorenih kanala komunikacije i traženja konstruktivne saradnje sa Kinom", dodaje se.
"Uklanjanje rizika može da obezbedi predvidljivost i transparentnost u našim ekonomskim i trgovinskim odnosima uz promovisanje bezbednog pristupa zasnovanog na pravilima", navodi se u dokumentu.
Dokument dolazi u trenutku kada zemlje Grupe sedam (G7) nameravaju da pošalju signal Kini ovog meseca najavljujući zajedničke napore da se suprotstave "ekonomskoj prinudi", ali se bore da se dogovore o konkretnim merama.
Prema dokumentu, EU ima "fundamentalni interes da angažuje Kinu i SAD u održavanju statusa kvo i deeskalaciji tenzija" u Tajvanskom moreuzu.
"EU treba da bude spremna za scenarije u kojima se tenzije značajno povećavaju (...) Rizik od eskalacije u Tajvanskom moreuzu jasno pokazuje neophodnost rada sa partnerima na sprečavanju erozije statusa kvo u interesu svih", navodi se u dokumentu.
Prema proceni bloka, oko 90% naprednih poluprovodnika uvezenih u EU dolazi sa Tajvana, što lance snabdevanja čini ranjivim u slučaju eskalacije.
Iako neke zemlje članice EU nisu u potpunosti odbacile Kinu koja bi potencijalno mogla da igra mirovnu ulogu u Ukrajini, papir navodi da bi umesto toga "direktan dijalog između Kine i Ukrajine bio najbolja prilika za Kinu da doprinese pravednom političkom rešenju".
Dovodi se u pitanje "čvrsto proruski stav Kine, posebno izostavljanjem bilo kakvog spominjanja potrebe za povlačenjem ruskih trupa iz Ukrajine", što je potvrđeno u mirovnom planu od 12 tačaka koji je Peking objavio u februaru.
U dokumentu se dodaje da zemlje članice EU treba da upozore Peking da se uzdrži od podrške Rusiji, uključujući zaobilaženje sankcija. Međutim, Borelj, u svom odvojenom pismu zemljama članicama, analizira da šta god da se desi u Ukrajini, uspon Kine neće biti sputan.
"Ruski poraz u Ukrajini neće poremetiti putanju Kine. Kina će uspeti da to geopolitički iskoristi", napisao je on.
Boreljov dokument takođe tvrdi da blok treba da poveća svoje napore da se angažuje sa drugim zemljama sa atraktivnijim predlozima da se takmiči sa rastućim uticajem Kine, uključujući sporazume o slobodnoj trgovini i energetska partnerstva.
Umesto da prekine kontakt sa Kinom, diplomatska služba EU apeluje na članice da nastave sa angažovanjem Pekinga.
"Potrebne su otvorene, jasne poruke kineskom rukovodstvu zajedno sa realnim očekivanjima da bi se obezbedio kredibilitet i uticaj. Ako želimo da izgradimo novu stabilnost u našim složenim odnosima, EU i njene države članice treba da ostanu čvrste, ali ne i konfrontirajuće. Trebalo bi da budemo jasni o prirodi ovog odnosa", dodaje se.
Treba tražiti saradnju tamo gde je to moguće, što može "probiti rastuću samoindukovanu izolaciju kineskog rukovodstva, ali što je najvažnije treba da unapredi suštinske interese EU", navodi se.
(EURACTIV.rs)