Dok su građani Tbilisija nedavno protestovali protiv zbližavanja zemlje Rusiji, ministar spoljnih poslova Ilija Darčiašvili pozdravio je ovu odluku, a predsednica Salome Zurabičvili smatra da „nam ne trebaju pokloni iz Rusije".
Rusija je u sredu (10. maja) vratila bezvizni režim za građane Gruzije i ukinula zabranu direktnih letova između dve zemlje uvedenu 2019. Gruzijska vlada je pozdravila taj potez, ali ga je predsednik zemlje osudio kao „provokaciju", dok su gnevni građani organizovali proteste u glavnom gradu Tbilisiju.
U saopštenju ruskog ministarstva saobraćaja navodi se da će ruske avio-kompanije obavljati sedam letova nedeljno između Moskve i Tbilisija. Rečeno je i da Rusija želi da „olakša uslove za komunikaciju i kontakte".
Ovaj potez predstavlja naglo zagrevanje u odnosima između Moskve i Tbilisija, koji su bili među najzategnutijim u bivšem Sovjetskom Savezu, ali koji su se poboljšali poslednjih godina pošto je vladajuća partija Gruzije izbegavala da se zameri Moskvi.
Moskva i Tbilisi nemaju formalne diplomatske odnose od 2008. godine, kada je Rusija okupirala Južnu Osetiju i Abhaziju, skoro 20% teritorije zemlje, nakon što je kratak rat završen zahvaljujući posredovanju EU.
Gruzijska vlada je pozdravila taj potez. Gruzijski ministar spoljnih poslova Ilija Darčiašvili pozdravio je odluku Rusije, rekavši da će ona „pojednostaviti svakodnevne uslove života naših građana i dati im priliku da slobodno i lako komuniciraju i putuju".
Rusija dozvoljava građanima većine bivših sovjetskih republika bezvizni pristup, ali je Gruzijcima uvela vizni režim 2000. godine, navodeći kao razlog za to rizik od terorizma. Moskva je zabranila direktne letove za Gruziju 2019. godine, nakon antiruskih protesta.
Gruzija dozvoljava Rusima ulaz bez viza i puna prava na rad do godinu dana, što je ovu zemlju učinilo jednom od glavnih destinacija za Ruse koji su napustili svoju zemlju od početka rata u Ukrajini.
Provokacija
Gruzijska predsednica Salome Zurabičvili, čija je pozicija uglavnom ceremonijalna i koja je više puta optuživala vladajuću partiju Gruzijski san da ima veze sa Moskvom otkako je izabrana uz njenu podršku 2018. godine, održala je govor u kojem je potez Rusije nazvala „provokacijom".
„Ne trebaju nam pokloni iz Rusije, maskirani kao neka vrsta ustupaka", rekla je Zurabičvili, objašnjavajući da je „potrebna veća kontrola vlade nad onim Rusima koji ulaze i ostaju u zemlji". Ona je upozorila da bi „započinjanje neke vrste odnosa sa Rusijom" dovelo do optužbi za gruzijsko pomaganje Rusiji da zaobiđe sankcije protiv Rusije i da bi na kraju otežalo toj zemlji da dobije status kandidata za članstvo u EU.
Stotine Gruzijaca izašlo je na ulice Tbilisija u znak protesta protiv zbližavanja sa Rusijom.
Gruzijsko društvo ostaje snažno antirusko, sa stotinama hiljada Gruzijaca koji u toj zemlji žive kao izbeglice nakon što su pobegli iz Južne Osetije i Abhazije, drugog secesionističkog regiona koji podržava Rusija.
Tbilisi je ipak izbegavao da zauzme otvoreno antiruski stav od početka rata u Ukrajini prošle godine i odbio je da uvede sankcije Rusiji.
Stav Gruzije je zaslužio pohvale Moskve, ali je zaoštrio odnose sa Evropskom unijom, kojoj bi mnogi Gruzijci želeli da se njihova zemlja pridruži.
U martu, usred velikih uličnih protesta, vlada Gruzije je odustala od napora da usvoji nacrt zakona koji reguliše takozvane „strane agente". Kritičari su rekli da je zakon napravljen po uzoru na ruski zakon za koji kažu da je korišćen za podrivanje tamošnjeg civilnog društva.
(EURACTIV.rs)