U duboko podeljenom svetu, Evropska unija treba da preuzme proaktivniju ulogu, produbljujući svoj federalizam i radeći na kohezivnijoj političkoj i fiskalnoj uniji, piše Ilhan Kjučuk, član Evropskog parlamenta i kopredsednik ALDE.
Sva mišljenja u ovoj kolumni odražavaju stavove autora, a ne EURACTIV Media mreže
Povodom Dana Evrope obeležavamo 73. godišnjicu Šumanove deklaracije, koja je postavila temelje za Evropsku uniju kakvu danas poznajemo. Dok se osvrćemo na napredak koji je postigla EU, moramo takođe razmotriti važnost očuvanja naših dostignuća nastavljajući da se krećemo napred uz dublju integraciju.
Evropa je dugo bila vođena idealom stvaranja federacije slobodnih država. Tokom godina, EU je oličavala ovaj san, pojavljujući se kao postmoderni entitet koji prevazilazi granice nacionalne države.
Ali svet danas znatno se razlikuje od onog na kraju Hladnog rata, i EU sada mora da se kreće kroz pejzaž obeležen ekonomskim krizama, pandemijama, deglobalizacijom i sukobom velikih sila.
Uprkos izazovima, EU mora ostati posvećena svojim idealima i raditi na integraciji Zapadnog Balkana i Ukrajine.
Ovi regioni su dugo bili opterećeni nestabilnošću i sukobima, a njihovo pristupanje EU signaliziralo bi širenje mirnog i prosperitetnog kontinenta. Štaviše, integracija ovih regiona stvorila bi ujedinjeniju i moćniju Evropu, bolje opremljenu da se suoči sa novim pretnjama 21. veka.
Međutim, trenutna struktura EU kao konfederacije država mora rešiti neka od ključnih pitanja da bi se obezbedio njen opstanak i nastavak rasta. Divergencija ekonomija unutar naše monetarne unije i nedostatak potpuno integrisanog jedinstvenog tržišta doveli su do različitog smanjenog dinamizma u sektoru informacija i tehnologije.
Kako globalna tržišta postaju manje otvorena i zemlje se okreću protekcionističkim politikama, moramo se prilagoditi i ojačati ekonomske temelje EU.
Ovo uključuje rad na integrisanijem jedinstvenom tržištu, razvoj kohezivne industrijske politike i nastavak zagovaranja slobodne trgovine. Iako takvi napori mogu stvoriti trenja između država članica, oni su od suštinskog značaja za EU da zadrži svoju relevantnost na svetskoj sceni.
Suočavamo se sa nekoliko bezbednosnih pretnji, uključujući mogući sukob sa Rusijom koji bi potencijalno mogla da podrži Kina.
Povrh toga, moramo da se pozabavimo klimatskim promenama, problemu koji ona ne može rešiti sama, ali na koji je EU uvek polagala veliki značaj. Ovi izazovi zahtevaju snažniji bezbednosni stav i ujedinjeni front EU. Ne možemo više da priuštimo da imamo tabue.
Kako je rekao britanski novinar Martin Volf, EU mora da odluči da li želi da bude saveznik, most ili sila.
U duboko podeljenom svetu, možda će morati da preuzme proaktivniju ulogu, produbljujući svoj federalizam i radeći ka kohezivnijoj političkoj i fiskalnoj uniji. Iako ovo može probuditi nacionalističke reakcije i stvoriti prepreke, neophodno je da sačuvamo naše jedinstvo.
Čineći to, možemo izgraditi snažniju, ujedinjeniju Evropu sposobnu da izdrži oluje koje nam predstoje. Došlo je doba stalnih kriza i nema smisla pretvarati se da ćemo se vratiti u svet pre 24. februara 2022. godine, kada je Rusija pokrenula svoju ničim izazvanu sveobuhvatnu agresiju na Ukrajinu.
(EURACTIV.rs)