Papa Franja došao je u Mađarsku u trodnevnu posetu, uprkos razlikama u stavu prema izbeglicama i ratu u Ukrajini i odnosima Viktora Obrana prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
U teškom govoru pred vladinim liderima, uključujući premijera Viktora Orbana, koji je imao niz sukoba sa Evropskom unijom, Papa je pozvao na odbacivanje „autoreferentnih oblika populizma“ i nacionalističkih interesa.
Franjo je pozvao na povratak "evropskoj duši" koju su zamislili oni koji su postavili temelje moderne Evrope nakon Drugog svetskog rata, rekavši da nacije moraju "gledati izvan nacionalnih granica".
Govoreći na dan kada je Rusija pogodila Ukrajinu prvim vazdušnim udarima velikih razmera, Franja je uputio još jedan apel za okončanje tamošnjeg rata, pozivajući na „kreativne napore za mir“ kako bi se ugušili „solisti rata“ .
Mađarska i Ukrajina dele granicu od 134 km.
Ali za razliku od drugih lidera EU, Orban je odbio da podrži vojnu pomoć Kijevu i održava odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
„To će takođe biti putovanje u centar Evrope, nad kojim i dalje duvaju ledeni vetrovi rata“, rekao je Papa uoči posete.
Argentinski papa je ranije bio u istočnoj Evropi , 2019. u Rumuniji i 2021. u Slovačkoj. Na putu za Slovačku, zaustavio se na nekoliko sati da odsluži misu u Budimpešti, završni događaj Međunarodnog evharistijskog kongresa.
Papa je obećao da će se vratiti, a mađarska diplomatija u Rimu dovela je do ove posete, koju provladini mediji prikazuju kao diplomatski trijumf gospodina Orbana, pa čak i šansu da okonča svoju međunarodnu izolaciju zbog rata u Ukrajini.
„Papa je sa nama“, objavio je naslov u četvrtak u Mađar Nemzetu, vodećem dnevniku vladajuće partije Fides.
Papina poseta, sugeriše se u članku, bila je podrška vladinoj takozvanoj pro-mirovnoj politici u Ukrajini i njenoj pro-porodičnoj politici kod kuće.
„Iz Rima papa Franja upravo vidi ovu nepravednu borbu i besmislenu ratnu histeriju“, navodi se u članku. Mađarska je odbila da isporuči oružje Ukrajini ili da dozvoli saveznicima iz NATO-a da ga isporuče preko mađarskog vazdušnog prostora.
Međutim, šef mađarskih oružanih snaga Romulus Rusin-Szendi smenjen je po kratkom postupku, bez ikakvih razloga. Medijske spekulacije su bile usredsređene na tvrdnje novog istraživačkog sajta, Atlatszo, da su francuski vojni helikopteri isporučeni Ukrajini preko vazdušne baze u zapadnoj Mađarskoj.
Drugačije viđenje papine posete dolazi od Andraša Hodaša, bivšeg rimokatoličkog sveštenika koji je nedavno dao ostavku na sveštenstvo zbog razlika u mišljenjima sa crkvom i pritiska pod kojim se našao da ćuti.
Đavo se krije u detaljima“, rekao je Hodaš za Bi-Bi-Si. „Mađarska vlada poziva na mir po svaku cenu. Trenutni prekid vatre koji bi mogao da potvrdi postojeće linije fronta. To je u suprotnosti sa rečima Svetog oca, da Rusija treba da se povuče na stare granice. Papa priznaje legitimno pravo Ukrajine na -odbrana."
Iste javne ličnosti koje su u prošlosti osuđivale papu zbog migracije, rekao je, sada ga dočekuju raširenih ruku. „Javno mnjenje“, primetio je, „izgleda promenljivo i manipulativno kao vetar“.
Ovo je prvo papino putovanje u inostranstvo otkako se krajem marta lečio u bolnici od bronhitisa. On se uoči posete sastao sa ukrajinskim premijerom Denisom Šmihalom, koji ga je pozvao da poseti Kijev.
Poseta Papa Franje cuključuje sastanak Orbanom i mađarskom predsednicom Katalin Novak, arhitektom pokušaja da u zemlji podstakne parove da imaju više dece.
To uključuje velikodušne zajmove i isplate bračnim parovima koji obećavaju da će imati decu. Politika je imala određeni uspeh, ali je posustala tokom pandemije.
Papa će se susresti i sa siromašnim i beskućnicima, te izbeglicama iz Ukrajine, Avganistana, Sudana, Irana, Iraka i Pakistana. Među njima je Abuzar Soltani, iranski preobraćenik u hrišćanstvo, koji je proveo 18 meseci u pritvoru u mađarskoj „tranzitnoj zoni”.
Mađarska vlada ima posebnu kancelariju za podršku progonjenim hrišćanima širom sveta.
Glavni sukob u prošlosti između pape Franje i mađarske vlade bilo je papino saosećanje prema izbeglicama i tražiocima azila, u suprotnosti sa neprijateljstvom mađarske vlade.
Dok je papa sa sobom dovodio sirijske tražioce azila iz izbegličkog kampa Morija na Lezbosu, Orban je sagradio ogradu od žilet-žice duž granice sa Srbijom dugu 175 km i sugerisao da su svi migranti potencijalni teroristi.
Da bi ušli u Mađarsku kopnom, potencijalni azilanti moraju da zatraže dozvolu za podnošenje zahteva u ambasadi Mađarske u Beogradu. U 2022. podneto je 16 zahteva, a od njih je samo četvoro ljudi bilo dozvoljeno u zemlju, prema podacima Mađarskog helsinškog komiteta, grupe za ljudska prava.
Nasuprot tome, Mađarska je bila velikodušna prema ukrajinskim izbeglicama, pomogla je 2,5 miliona da pređu zemlju u protekloj godini i podržala oko 35.000 koji su odlučili da ostanu.
Papina poseta završava se u nedelju, misnim slavljem na trgu Košut, ispred mađarskog parlamenta. Očekuje se da će prisustvovati stotine hiljada, uključujući Mađare iz susednih zemalja.
(EURACTIV.rs)