U intervjuu za EURACTIV Poljska, profesor Sergej Gurijev, ekonomista svetske klase, bivši savetnik Dmitrija Medvedeva, a sada prorektor Science Po u Parizu, govorio je o demokratiji, diktaturi spinovanja, ali i o ratu i sankcijama.
Profesor Gurijev je od 2013.godine ekonomista u egizilu a ruske vlasti ga smatraju "stranim agentom". Član je grupe odgovorne za izradu međunarodnih sankcija Rusiji. Autor je knjige "Spin Dictators" u kojoj piše o prelasku diktature straha 20. veka na takozvanu "diktaturu spina".
„Autokratski lideri širom sveta skinuli su svoje vojne uniforme i počeli da se pojavljuju na sastancima u klasičnim odelima. Većina je odustala od javnog pogubljenja protivnika. Ovi novi diktatori su angažovali konsultante ali cilj ostaje isti, održati monopol nad političkom moći". Umesto da koriste oštru represiju, novi diktatori manipulišu informacijama", piše professor Gurijev.
Kako liberalne demokratije učiniti otpornijima?
Uslovljavanje beneficija prema lojalnosti, vrednostima međunarodne organizacije može stvoriti prave podsticaje da se ne prelaze crvene linije. Zato što nedemokratski režimi pokušavaju da potkopaju međunarodne organizacije. Možemo da navedemo primer iz 2022. godine, kada smo videli da je Mađarska članica EU koja usporava odgovor na sankcije Rusiji, a takođe i Turska, članica NATO, usporava ulazak Švedske i Finske u Alijansu. Dakle, treba da se suprotstavimo nedemokratskim režimima unutar liberalnih institucija. Videli smo i kako je Evropska unija konačno shvatila opasnost koja dolazi od režima Viktora Orbana i počela da povezuje finansijsku pomoć iz strukturnih fondova koja postaje uslovljena poštovanjem vladavine prava.
Međutim, državnici optužuju EU za zadiranje u njihov suverenitet.
Evropska unija počiva na određenim vrednostima. Ako određene zemlje ne vole te vrednosti, mogu da odustanu kao što je to učinila Velika Britanija. Određene organizacije su izgrađene oko određenih skupova principa i niko ne tera države da se pridruže tim organizacijama. Ali ako se pridružite nekom međunarodnom ugovoru ili nekoj međunarodnoj organizaciji, onda žrtvujete deo svog suvereniteta. Mnoge zemlje to žele a jedan od primera je i NATO. Velika razlika između postsovjetskih zemalja koje su sada slobodne i postsovjetskih zemalja koje još uvek imaju ruske vojnike na svojoj teritoriji je obično članstvo u NATO. Iako ono znači odricanje od nekog svog nacionalnog suvereniteta.
Da li je Poljska spin diktatura poput Mađarske?
Ne, Poljsku politikolozi smatraju demokratijom, a velika je razlika između Poljske i Mađarske. Danas Mađarsku mnogi politikolozi smatraju nedemokratijom, ali Poljsku i dalje smatraju demokratijom. Međutim, sećamo se izjava iz 2015. kada je Jaroslav Kačinjski rekao „sagradićemo Budimpeštu na Visli".
Vlada PiS-a na mnogo načina sledi primer Fidesa u Mađarskoj. Ali dok ne pobedi na svim izborima i dok poljsko civilno društvo ne napreduje, prerano reći da je Poljska nedemokratska država.
Uprkos tome što izbori u Poljskoj nisu namešteni, većina drugih karakteristika spin diktature je na snazi, uključujući provere izvršne vlasti, eliminisanje podele vlasti, preuzimanje javnih medija i kupovinu regionalnih medija od strane državne kompanije, kao i predstavljanje opozicije kao neprijatelja države i stranih agenata na strani Nemaca i neokolonijalne imperije EU.
Slažem se da postoje mnoge stvari koje je PiS vlada uradila, slične onome što su uradile mađarske ili druge spin diktature, ali to još uvek nije to. Poljska se smatra demokratskom, jer se određene crvene linije ne prelaze. Poljska je ušla u dijalog sa Briselom o pitanjima sudija i vladavine prava. Televizijska kompanija u vlasništvu SAD,TVN24, još uvek postoji i radi.
Aktivno civilno društvo, novinari, advokati, aktivisti za ljudska prava.. mogu biti od značajne pomoći da država ne postane nedemokratska. Donald Tramp je definitivno bio neko ko je želeo da od SAD napravi spin diktaturu, isto važi i za Berluskonija. Te zemlje su do sada preživele ovu ofanzivu. Dakle, možete naučiti iz tih primera.
Kako je populizam povezan sa spin diktaturom?
To je povezano, ali nije isto. Možete imati levičarske populiste, možete imati desničarske demokratske populiste. Današnju vladu Italije predvodi desničarska populistička partija koja se zalaže za slobodu, a levičarska populistička vlada Grčke predvođena Sirizom izgubila je demokratske izbore i povukla se. Možete imati populiste koji ne žele da svoju zemlju pretvore u nedemokratiju. Ima i spin diktatora kao što je Li Kuan Ju u Singapuru, koji je verovatno bio prvi spin diktator, ali nije bio populista. S druge strane, spominjemo i primere poput Orbana, Trampa i Berluskonija koji bi želeli da budu spin diktatori.
Prema studiji Morica Šularika, ako pogledate sve populističke režime u vlasti od 1900. godine, većina populista, kada dođu na vlast pokuša da uništi kontrolu i ravnotežu, ukloni poštenu političku konkurenciju, podriva demokratiju i gradi nedemokratski režim. To je pre pravilo nego izuzetak. Jedna od tih merila je vladavina prava, drugo - sloboda medija.
Šta mislite kada i kako će se završiti rat u Ukrajini?
Nisam vojni stručnjak da tvrdim da li će ovaj rat biti dobijen ili izgubljen na bojnom polju. Moj posao je da analiziram medije, politiku, ekonomiju, a to nije ono što je od primarnog značaja za rat u Ukrajini. Rat u Ukrajini je oko tenkova i raketa i mnogo zavisi od toga da li će Zapad nastaviti da podržava Ukrajinu, kao i da povećava podršku Ukrajini. Putinov plan je da se Zapad umori i prestane da je podržava i da Ukrajina izgubi.
Postoji nekoliko scenarija. Jedan scenario je da Ukrajina dobije ovaj rat, dobije svoju teritoriju nazad, dobije zamrznutu rusku imovinu i počne rekonstrukciju.
Postoji još jedan scenario gde Ukrajina ne osvaja svu teritoriju i postoji linija fronta kao između Severne i Južne Koreje. Znate da ni danas ne postoji mirovni sporazum između ovih zemalja? Dakle, možete zamisliti ovakav zamrznuti konflikt, koji će trajati sve dok Putin ne ode. Putin nikada neće pristati dobrovoljno da vrati zemlju Ukrajini, a Ukrajina neće pristati da potpiše mirovni sporazum pre nego što povrati svu teritoriju.
Naravno uvek postoji mogućnost da Ukrajina izgubi, što nije nemoguće ako Zapad prestane da podržava Ukrajinu. Ovo bi bio veoma važan ishod za zemlje poput Poljske jer smo videli da Putin ne staje i videli smo da je Putin jednak ratu. Putin je neko kome je potreban rat da bi uspostavio kontrolu nad Rusijom.
Šta mislite o zapadnim sankcijama Rusiji- kako funkcionišu da li su uspešne?
Zapadne sankcije Rusiji su bile uspešne. Nažalost, neke od tih sankcija su došle prekasno, kao recimo naftne sankcije. Putin ima budžetski deficit a u Varšavi se vode razgovori o tome da bi sledeći korak trebalo da bude smanjenje gornje granice cene nafte. Danas je gornja granica cene nafte 60 i ako je zapadna koalicija smanji, kao što je Poljska sugerisala od samog početka, verovatno polako i ne odjednom, Putin će imati još manje novca za ratovanje. Međutim, nikakve ekonomske sankcije neće zaustaviti Putinovu spremnost da nastavi ovaj rat.
Ali sankcije mogu i već jesu smanjile resurse koje Putin ima i zato su ekonomske sankcije toliko važne. Poslednjih meseci, Putin nije uspeo da pridobije novu teritoriju u Ukrajini. Dakle, u tom smislu sankcije su odigrale veliku ulogu.
Da li još uvek čuvate stan u Rusiji i da li planirate da se vratite kući", kao što ste govorili 2014. godine?
Ne, ruska vlada je 2021. objavila da je "Navaljni fondacija" ekstremistička organizacija. Kao njen donator, shvatio sam da moram da prenesem svu svoju imovinu iz Rusije jer bi ona bila zamrznuta i to sam i uradio. Sada sam strani agent, pa nisam mogao ni da prodam svoj stan.
(EURACTIV.rs)