Srbija mora da se uskladi sa spoljnom politikom EU da bi proces pregovora o pridruživanju napredovao.
Pregovori o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji trebalo bi da napreduju samo ako se Srbija uskladi sa evropskim sankcijama protiv Rusije, i ostvari značajan napredak na reformama povezanim sa EU, ocena je članova Evropskog parlamenta u izveštaju koji je Odbor za spoljne poslove EP (AFET) usvojio u sredu. Izveštaj izvestioca EP za Srbiju, Vladimira Bilčika, kao i kompromisne amandmane AFET je usvojio sa 43 glasa "za" i šest "protiv", dok je pet bilo uzdržanih.
"Dinamika procesa pridruživanja biće određena napretkom po pitanju vladavine prava i osnovnih prava, funkcionisanjem demokratskih institucija, posvećenosti zajedničkim evropskim pravima i vrednostima, i normalizaciji odnosa sa Kosovom", smatraju članovi Evropskog parlamenta. U tom kontekstu, podvlače važnost usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU naročito u odnosu ka ruskom ratu agresije protiv Ukrajine.
"Članovi EP zabrinuti su jer od objavljivanja Izveštaja o Srbiji Evropske komisije iz 2020. godine, procena stanja 33 poglavlja o kojima se pregovara nije se poboljšala, i u 2022. Komisija nije ni u jednom poglavlju zabeležila značajniji napredak", navodi se na sajtu Evropskog parlamenta.
Evropska unija je glavni politički i ekonomski partner Srbije, i daleko najveći donator, podvlače članovi EP zabrinuti zbog skorog pada javne podrške za članstvo Srbije u EU. Navode i da je to rezultat duge anti-EU, a proruske političke retorike širene preko medija pod kontrolom vlasti, kao i putem zvaničnika, i neuspeh da se sa zvanične strane Srbija suoči i pomiri sa prošlošću.
Oni pozivaju EU da razmotri razmere finansijske pomoći Srbiji "ukpoliko se nastavi podrška antidemokratskim režimima", i pozivaju EK da se postara da sva izdvajanja EU u tom smislu budu u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima i interesima bloka.
Izveštaj pohvaljuje mere koje je Srbija preduzela kako bi ojačala nezavisnost pravosudnog sistema, i poboljšala transparentnost i efikasnost institucija vladavine prava. Takođe se pohvaljuje i dobra saradnja Srbije i EU po pitanju iregularnih migracija. Neki napredak postoji i u borbi protiv korupcije, a izveštaj podvlači da je potrebno pokazati vidljivije napore i političku volju potrebne da se dostignu opipljivi rezultati, naročito po pitanju ozbiljnog i organizovanog zločina.
"Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova je prioritet i preduslov za pristupni proces obe zemlje, zbog čega se obe strane pozivaju da pokažu vođstvo i budu spremne da donesu neophodne odluke koje će voditi ka napretku. Srbija i Kosovo trebalo bi da se uključe u dijalog u duhu kompromisa kako bi postigli jasan, pravno obavezujući sporazum zasnovan na principu međusobnog priznavanja u skladu sa međunarodnim zakonima, i bez odlaganja", navodi se na sajtu EP.
"Ovaj izveštaj pruža niz kritičnih tačaka, podržavajući evropski put Srbije kojem su se lideri obavezali nakon izbora 2022. godine. Pozdravljam povratak opozicije u Narodnu skupštinu. Da bi napredovala, Srbija mora da se uskladi sa spoljnom politikom EU, nastavi reforme i normalizuje odnose sa Prištinom. Ako Beograd to uspe, biće u pitanju zajednički evropski uspeh", rekao je Bilčik.
Izveštaji će sada biti prosleđeni Evropskom parlamentu, koji će o njima glasati na plenarnoj sednici u maju.
(EURACTIV.rs)