Glas Srbije protiv članstva Kosova u Savetu Evrope pokrenuo je pitanje posvećenosti Beograda sprovođenju sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom uz posredovanje EU.
Komitet ministara Saveta Evrope je u ponedeljak odobrio prvu fazu zahteva Kosova za članstvo telu za ljudska prava sa sedištem u Strazburu, prosleđujući ga Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, gde se vode debate. očekuje se da će se intenzivirati.
Zahtev sada ide Parlamentarnoj skupštini tog tela, koja će raspravljati na osnovu analiza i izveštaja izvestilaca Saveta Evrope pre nego što se o zahtevu izjasni na plenarnoj sednici u junu ili oktobru ove godine.
Ako dve trećine zemalja članica podrži zahtev, onda se preporučuje Komitetu ministara da pozove Kosovo da postane član organizacije.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je u januaru izjavio: „Mađarska će glasati protiv pristupanja Kosova svim evropskim organizacijama dok se ne postigne dogovor sa Srbijom.
Na papiru, Budimpešta priznaje nezavisnost Kosova, ali sve veća trvenja sa EU i ono što neki vide kao simpatije prema Rusiji i Srbiji postavili su pitanja o motivaciji.
Vučić je u ponedeljak zahvalio Budimpešti, navodeći da je Beograd „posebno zahvalan“ jer su Mađari „dokazali da su najveći prijatelji Srbije“.
Bivši kosovski ministar spoljnih poslova Petrit Selimi nazvao je stav Mađarske „za žaljenje“ i „lošom vesti“, dok je pohvalio druge one koji nisu priznali priznanje zbog uzdržanosti.
Lokalni posmatrači su, međutim, optužili Budimpeštu da je postala plen srpskog lobiranja.
Implikacije sporazuma Beograda i Prištine
Čini se da je Srbija svojim glasom protiv prekršila ključne tačke nedavnih briselskih i Ohridskih sporazuma, a to su lobiranje i glasanje protiv pristupanja Kosova međunarodnoj organizaciji, rekla je kosovska predsednica Vjosa Osmani.
Osmani je takođe optužila Beograd za mešanje u strane izbore, još jednu ključnu tačku sporazuma, nakon poziva Srbije "etničkim" Srbima na severu Kosova da bojkotuju nedavne regionalne izbore.
„Novi dogovor, ali ista stara Srbija“, napisala je ona na Tviteru.
Kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić dogovorili su sporazum o normalizaciji odnosa u februaru u Briselu i aneks za sprovođenje sporazuma u martu u Ohridu.
Član 4 sporazuma kaže da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim institucijama.
Vodeći portparol EU za spoljne poslove Peter Stano rekao je novinarima da su institucije „svesne“ da je Srbija glasala protiv kosovske aplikacije, ali nije komentarisao na pitanje da li EU smatra ovu akciju kršenjem sporazuma.
„Način na koji sprovode sporazum odrediće kako će napredovati u ispunjavanju strateškog prioriteta“ pristupanja EU koji su „definisali sami“, dodao je on.
Oba događaja se dešavaju nedelju dana pre nego što će se Kurti i Vučić sastati u Briselu 2. maja na novoj rundi razgovora u okviru Dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU.
Očekuje se da će ključna tačka pregovora biti stvaranje Zajednice srpskih opština na Kosovu, za koju Priština kaže da bi Beogradu dalo ogroman i neustavan uticaj u "njihovoj zemlji", dok Srbi kažu da je to potrebno za zaštitu njihovih prava.
(EURACTIV.rs)