Partnerska misija EU u Moldaviji „doprineće jačanju otpornosti bezbednosnog sektora" zemlje „u oblastima upravljanja krizama i hibridnih pretnji"
Ministri inostranih poslova EU odobrili su u ponedeljak (24. aprila) pokretanje nove civilne misije koja će biti raspoređena u Moldaviji kako bi pomogla Kišinjevu da se suoči sa stranim uplitanjima i hibridnim pretnjama.
Pod nazivom Partnerska misija EU u Moldaviji (EUPM Moldova), tim civilnih savetnika radiće dve godine.
Stefano Tomat, trenutni generalni direktor Odeljenja EU za civilno planiranje i sposobnosti (CPCC), trebalo bi da bude imenovan za komandanta civilne operacije, dok će šef misije koji vodi operacije na terenu biti imenovan „u bliskoj budućnosti".
Pored fokusiranja na upravljanje krizama, misija ima za cilj da pošalje „politički signal" Rusiji da EU podržava Moldaviju, koja se bori sa ruskim uticajem od 1992. godine, rekao je jedan diplomata EU za EURACTIV.
Iz bezbednosnih razloga i straha, Moldavija je nekoliko puta zatvarala svoj vazdušni prostor kako bi bila bezbedna. Pošto za potrošnju energije u potpunosti zavisi od ruskog gasa koji protiče kroz Ukrajinu, zemlja se takođe suočava sa teškom energetskom krizom i traži pomoć od EU.
Prošlog februara, predsednica Moldavije Maja Sandu upozorila je da Rusija planira državni udar u toj zemlji. Pri tome, Sandu će uskoro morati da rekonstruiše vladu, koja je pala usred ekonomskih previranja i sve većeg pritiska Rusije.
Suprotstavljanje hibridnim pretnjama
Partnerska misija EU u Moldaviji „doprineće jačanju otpornosti bezbednosnog sektora" zemlje „u oblastima upravljanja krizama i hibridnih pretnji, uključujući sajber bezbednost i suprotstavljanje inostranoj manipulaciji informacijama i uplitanju (FIMI)", navodi se u tekstu mandata, koji je video EURACTIV.
Jedan od ključnih zadataka misije biće „da pomogne u povećanju otpornosti na hibridne pretnje".
Da bi to učinile, zemlje članice predviđaju široke aktivnosti za „pružanje saveta na strateškom nivou o razvoju strategija i politika za suzbijanje hibridnih pretnji, i za inostrane manipulacije informacijama i uplitanje (FIMI)".
To uključuje „dezinformacije, radi unapređenja sajber bezbednosti i zaštite poverljivih informacija", navodi se u odluci, što bi uključivalo identifikovanje i ispravljanje „potreba za izgradnjom kapaciteta u sektoru bezbednosti za rano upozoravanje, otkrivanje, identifikaciju, pripisivanje pretnji i odgovor na te pretnje".
Drugi glavni zadatak je „jačanje moldavskih struktura za upravljanje krizama fokusiranih na sektor bezbednosti".
Prvi cilj misije je „identifikovanje potreba" u „organizaciji, obuci i opremi". To će potom dovesti do ideja i implementacije rešenja, navodi se u odluci, bez elaboriranja.
Određen je budžet od 3,5 miliona evra za pokrivanje potreba misije u naredna četiri meseca, ali „o referentnom finansijskom iznosu za svaki naredni period odlučuje Savet", navodi se u tekstu odluke.
Ograničeni iznos i vremenski okvir takođe su rezultat nedostatka novca u budžetu EU za finansiranje njenih civilnih misija.
U isto vreme, ostaje da se utvrdi opseg misije, ali ona treba da ima mogućnost da se proširi i da bude „modularna po prirodi kako bi vremenom mogla da se prilagodi promenljivoj stvarnosti", navodi se u internom memorandum EU o tom pitanju.
Reforme za članstvo
EU već sprovodi različite aktivnosti u Moldaviji u vezi sa reformom i podrškom sektora bezbednosti, kao što je misija za praćenje granica (EUBAM Moldavija/Ukrajina), platforma za razmenu najbolje prakse o praćenju nelegalne trgovine iz Ukrajine i podrška Fronteksa.
Nova misija bi mogla da poveže postojeće aktivnosti, rekao je drugi diplomata EU za EURACTIV.
Uprkos unutrašnjim previranjima, lideri EU dali su zemlji zvanični status kandidata prošlog juna, a moldavske vlasti su istakle svoju posvećenost reformama.
Misija će, kažu zvaničnici EU, takođe verovatno pomoći da se zemlja približi standardima EU.
(EURACTIV.rs)