Češki predsednik, Petr Pavel, pozvao je na zajedničku i izbalansiranu strategiju između SAD, Evrope i drugih demokratija kako bi se pozabavile rastućom ekonomskom, političkom i finansijskom moći Kine.
Pavel je razgovarao o odnosima EU-SAD-Kina sa predsednikom Evropskog saveta, Šarlom Mišelom, tokom njegove posete Briselu u četvrtak i petak.
„Ne treba da povlačimo nikakve linije razdvajanja između Evrope, Severne Amerike i drugih demokratija, već da tražimo zajedničke pristupe i strategiju koji će nam pomoći da stvorimo dovoljnu ravnotežu za ekonomsku, političku i finansijsku snagu Kine", rekao je Pavel češkoj štampi u petak.
On se indirektno osvrnuo na Makronove izjave, rekavši da je „normalno da toliko država članica ima različite perspektive".
Međutim, Pavel je rekao da je ubeđen da demokratske zemlje treba da pokušaju da „promene pravila igre" i da ne prihvate ono što Kina traži.
„EU to ne može učiniti sama. Ni SAD to dugoročno ne mogu učiniti same. Način da se stvori dovoljna ekonomska, politička i, dugoročno, možda čak i vojna protivteža Kini je zajednički rad", naglasio je Pavel.
Prema rečima češkog predsednika, koji je izazvao pometnju kada je telefonom razgovarao sa tajvanskim predsednikom nedugo nakon njegovog izbora, neophodna je saradnja sa indo-pacifičkim silama Japanom, Južnom Korejom, Australijom i Novim Zelandom.
„Jedino radeći sa njima i udruživanjem snaga moći ćemo da stvorimo silu koju će Kina poštovati", rekao je Pavel.
Njegovi komentari dolaze u trenutku kada Komisija pokušava da ubedi lidere EU da pokažu jedinstvo pred Kinom nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron pokrenuo žestoku debatu o vezama sa Pekingom. Kina je izazvala novu debatu komentarima koji dovode u pitanje suverenitet postsovjetske nacije.
„Paradoksalno" putovati u Kinu
Pavelove stavove ponavljaju i neki drugi lideri i eksperti EU, koji se zalažu za jače transatlantsko partnerstvo.
„Makronovo primordijalno distanciranje od Sjedinjenih Država nije od pomoći, a u kontekstu rata u Ukrajini, gde SAD još uvek igraju prvu ulogu u vojnoj podršci, reči o strateškoj autonomiji ponekad zvuče smešno", rekao je za EURACTIV cz. Filip Šebok, češki stručnjak za Kinu u Asocijaciji međunarodnih poslova.
Šebok je istakao da je "paradoksalno" da evropski lideri putuju u Peking sa nadom da će ubediti Kinu da izvrši pritisak na Putina da okonča rat u Ukrajini.
„Odjednom, Kina je akter od koga očekujemo da doprinese evropskoj bezbednosti, nešto što je nedavno bilo nezamislivo. To nije situacija u kojoj bi EU trebalo da bude", zaključio je on.
U martu je EURACTIV Češka citirao Pavela koji je rekao da se Makron predomislio u pogledu stvaranja evropske vojske i poboljšanja odbrane EU.
„Već je došlo do velikog pomaka od strane predsednika Makrona, od evropske vojske, o kojoj je govorio pre mnogo godina, do sada kada je rekao da treba da gradimo evropsku odbranu zasnovanu na evropskom stubu NATO, koju pozdravljam. To je razumna promena", rekao je Pavel.
Odnosi sa Pekingom takođe su izazvali debatu u Rimu, gde premijerka Đorđa Meloni još uvek nije odlučila da li da obnovi memorandum o razumevanju (MoR) koji ističe sledeće godine.
Iako je trgovina između Italije i Kine dostigla nove nivoe, „aktuelne okolnosti" sa rastućom kineskom moći učinile su italijanske političare opreznijima.
(EURACTIV.rs)