EURACTIV je imao uvid u dokument koji je procurio, a u kojem EU razmatra 11. paket sankcija Rusiji i "cilja" Rosatom.
Evropska komisija započela je rad na 11. paketu sankcija protiv Rusije, u okviru kog bi na meti trebalo da bude nuklearne industrija. Evropska unija je protekle nedelje počela rad na pripremi novog paketa sankcija, i na zatvorenom brifingu održanom u petak, ambasadori i zvaničnici EK razgovarali su o detaljima tog paketa.
EURACTIV je zatražio komentar od više zvaničnika EU, koji nisu želeli da se obavežu po pitanju procene datuma kada bi 11. paket sankcija protiv Rusije stupio na snagu. Verovatno je da se to neće dogoditi do kraja aprila.
Predsednica EK, Ursula fon der Lajen, ranije je najavila da će 11. paket sankcija imati cilj da se izbori sa načinima na koje Rusija izbegava postojeće restrikcije. Ali diplomate iz Istočne Evrope smatraju da to nije dovoljno i da je potrebno da novi paket zada jače udarce.
Baltičke države i Poljska su predstavile ažurirani predlog 11. paketa sankcija, i u taj dokument je EURACTIV imao uvid. U njemu se predlaže da ruska državna nuklearna kompanija Rosatom bude na udaru.
"Evropska unija može da cilja Rosatom ograničenjem uvoza nuklearnih goriva, zaustavljanjem novih investicija u elektrane, i ograničavanjem izvoza u Rusiju koji bi doprineo ovoj industriji", navode ove države. Na glavnoj meti bili bi direktori Rosatoma.
Amerika i Velika Britanija već su zamrzle imovinu i ukinule važeće vize Olegu Romanenku, direktoru nuklearne elektrane Zaporižja koju su Rusi zauseli prošlog marta. Otada Rosatom upravlja najvećom nuklearnom elektranom u Evropi i Zapad je sve više zabrinut da se ona koristi kao vojna baza i time se povećava rizik od nuklearne katastrofe.
Najveći otpor ovom paketu mogao bi da dođe od pet zemalja EU koje upravljaju nuklearnim reaktorima napravljenim u Rusiji, a za koje ne postoji alternativa. Šest ih se nalazi u Češkoj, pet u Slovačkoj, i po dva u Finskoj i Bugarskoj. Dugoročno bi zabrana uvoza iz Rusije mogla da napravi veliki problem. Nemačku i Francusku ugovori vezuju za Rusiju, odakle kupuju obogaćeni uranijum u vrednosti od 452 miliona evra u 2022. godini. Za njih procureli dokument, u koji je EURACTIV imao uvid, predviđa dvogodišnji period izuzeća.
Šef diplomatije EU, Žozep Borelj, rekao je prošlog meseca da je Evropska unija "skoro iscrpela" mogućnosti sankcija Rusiji i da bi fokus svojih napora trebalo da prebaci na veću vojnu i finansijsku podršku napadnutoj Ukrajini.
(EURACTIV.rs)