Stotine hiljada Grka izašlo je na ulice Atine 28. februara, kada je ta mediteranska zemlja obeležila godinu dana od smrtonosne železničke nesreće u kojoj je poginulo 57 ljudi

U međuvremenu, tragična nesreća izazvala je širu debatu u Atini i Briselu o stanju vladavine prava u zemlji.

„Kako korupcija može bukvalno da ubije"

Pre godinu dana, međugradski putnički voz koji je saobraćao od Atine do severnog grada Soluna sudario se velikom brzinom sa teretnim vozom ispred grada Larise u centralnoj Grčkoj, pri čemu je poginulo 57 ljudi, uglavnom mladih studenata.

Usred značajnog kašnjenja u istrazi slučaja, rođaci žrtava pokrenuli su kampanju prikupljanja više od milion potpisa za rezoluciju da se političari povezani sa nesrećom smatraju odgovornim te da im se ukine imunitet.

Nakon nesreće, grčki parlament je formirao hoc komisiju da ispita da li bivši ministar saobraćaja Kostas Karamanlis, koji je u međuvremenu podneo ostavku, ima krivičnu odgovornost.

Većina poslanika koji dolaze iz vladajuće Nove demokratije (EPP) glasali su protiv osnivanja preliminarne istražne komisije jer su zaključili da političari nemaju krivičnu odgovornost.

Od tada, rođaci žrtava, kao i opozicioni političari, žale se da istraga sporo napreduje, tvrdeći da vlada želi da slučaj gurne pod tepih.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis insistirao je na tome da će „samo pravda rasvetliti slučaj" i izrazio uverenje da će „odgovorni biti kažnjeni".

Međutim, slučaj je privukao pažnju tužioca EU, koji je u novembru 2022. godine, pre nesreće, pokrenuo istragu o dugo odlaganom „ugovoru 717" u vezi sa nadogradnjom sistema signalizacije u vozovima i daljinskog upravljanja.

Stručnjaci se slažu da se tragična nesreća mogla izbeći da su ovi sistemi postojali.

Komentarišući tragediju u vozu, holandska evroposlanica Sofi in 't Veld rekla je u sredu:

„Mislim da možemo da vidimo kako korupcija može bukvalno da ubije".

Pravni slučaj „ugovora 717" arhivirali su grčki pravosudni organi kada je tužilac EU započeo istragu, a krajem 2023. godine tužilac EU pokrenuo je krivično gonjenje protiv 23 osumnjičena.

U međuvremenu, Euractiv je dobio izveštaj koji je sačinio stručnjak koga su angažovali rođaci žrtava.

U dokumentu se sugeriše da je površina od oko dva hektara bila ispunjena šljunkom i betonom, što je u suprotnosti sa tradicionalnim istraživačkim protokolom i što znači da je mesto na kome se dogodila nesreća bilo „kontaminirano".

„Ova akcija otežava istraživanje i, pre svega, uzimanje uzoraka koji bi mogli da pomognu da se razjasni nekoliko istraživačkih pitanja", navodi se u dokumentu.

U izveštaju se navodi da su nadležni organi tamo stavili materijale, iako je namena i ko je tačno dao nalog tek da se utvrdi.

Skandal sa prisluškivanjem još uvek nerešen

Diskusija o vladavini prava Grčke na nivou EU počela je u julu 2022. godine, kada je skandal prisluškivanja otkrio da su telefoni biznismena, novinara, tužilaca, državnih službenika, političara, te ministara vlade prisluškivani zloglasnim špijunskim softverom Predator.

Slučaj je postao poznat nakon što su službe Evropskog parlamenta ustanovile da je Pretador na meti telefona poslanika Evropskog parlamenta i aktuelnog predsednika socijalističke partije Pasok Nikosa Andrulakisa.

Istovremeno je otkriveno da je Andrulakis bio pod prismotrom grčkih tajnih službi.

Mete Predatora, njih 92 do sada nisu bile u korelaciji sa ciljevima koje su grčke tajne službe stavile pod nadzor preko svojih telefonskih provajdera.

Vlada je insistirala na tome da nije kupila Predator, ali nikada nije objasnila zašto je Androulakis bio pod „pravnim" nadzorom.

Tanasis Kukakis, grčki istraživački novinar i žrtva nezakonitog nadzora, rekao je za Euractiv da je istraga grčkog tužioca počela u aprilu 2022. godine, ali skoro 22 meseca kasnije još uvek nije završena.

Kukakis je objasnio da su do oktobra 2023. godine istragu vodila tri tužioca atinskog prvostepenog suda.

„Međutim, kada su 20. oktobra 2023. ti tužioci zatražili od nadležnog organa, Grčke uprave za bezbednost i privatnost komunikacija, da unakrsno ispita da li su 92 potvrđene mete špijunskog softvera Predator istovremeno nadgledane od strane Nacionalne obaveštajne službe, dogodilo se nešto neočekivano", rekao je Koukakis.

„Tužilac Vrhovnog suda im je povukao slučaj, navodeći odlaganje sudske istrage o ovoj aferi. Nakon toga, zameniku tužioca Vrhovnog suda dodeljena je istraga sa uputstvom da se ona ubrza, a 132 dana kasnije, zamenik tužioca Vrhovnog suda još uvek vodi prethodni uviđaj, bez znakova ubrzanja", dodao je on.

„Ako zamenik tužioca Vrhovnog suda na kraju uporedi listu Helenskog organa za zaštitu podataka od 92 mete Predatora sa listama onih koje nadgleda Nacionalna obaveštajna služba, „zajednički centar za nadzor" će biti identifikovan", rekao je Kukakis.

„Jednostavno, pokazaće se da je Nacionalna obaveštajna služba, koja je direktno podređena kancelariji grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, koristila Predator za invazivno praćenje osoba koje je prethodno ciljala manje efikasnom konvencionalnom tehnologijom", tvrdi Kukakis.

U decembru 2022, Euractiv je izvestio da je ADAE, nezavisna vlast čija je funkcija predviđena grčkim ustavom, želela da izvrši reviziju telekomunikacione kompanije Cosmote.

Revizija je usledila nakon zahteva koje su nadležnim organima podneli liberalni evroposlanik Giorgos Kircos i novinar Tasos Teloglu, koji su želeli da saznaju da li su pod prismotrom tajnih službi.

Tadašnji grčki tužilac Vrhovnog suda Isidoros Dogiakos navodno je pokušao da blokira kontrolu, rekavši da je nezakonita, dok su predstavnici ADAE reagovali pozivajući se na svoja ustavna ovlašćenja i insistirali na reviziji.

Nakon objavljivanja Euractiv-a, ADAE je potvrdio incident i insistirao da nastavi sa svojim naporima da rasvetli slučaj kako to sugeriše ustav zemlje. Sa svoje strane, Dogiakos je rekao da nije blokirao, već je izneo pravno mišljenje.

U nedavnoj rezoluciji koju je usvojio Evropski parlament, poslanici EU rekli su da su ADAE, kao i grčka uprava za zaštitu podataka (DPA), „pod sve većim pritiskom" zbog svog rada u vezi sa „nelegitimnim prisluškivanjem" grčkih obaveštajnih službi (EIP).

„Grčki parlament je iznenada smenio članove odbora ADAE 2023. godine uoči odluke ADAE da izrekne novčanu kaznu EIP-u, a neposredno pre nego što su ADAE i DPA pozvali da se preduzme ključni korak u istrazi o skandalu sa špijunskim softverom ", navodi se u rezoluciji.

U međuvremenu, u ovom slučaju su intervenisali i tužilac EU i Evropska komisija.

Tužilac EU je posebno istraživao pritužbe na „ogromnu utaju poreza" kompanija uključenih u skandal sa nadzorom.

Komisija EU, preko svog potpredsednika Valdisa Dombrovskisa, zatražila je od grčke vlade 10. januara 2023. informacije o izvozu predmeta za sajber nadzor na Madagaskar i Sudan nakon što su istrage otkrile da su se takve transakcije dogodile preko grčkog ministarstva spoljnih poslova. Komisija EU do sada nije dobila ništa od Atine.

Sloboda štampe na raskrsnici

Još jedno pitanje vladavine prava koje je privuklo pažnju EU je medijska situacija u Atini.

U intervjuu za Euractiv.cz krajem 2021. godine, potpredsednica Evropske komisije Vera Jourova je po prvi put priznala da se Grčka smatra „problematičnom zemljom" po pitanju medija.

Prema indeksu štampe Reportera bez granica, Grčka je najgora zemlja EU po pitanju slobode medija, na 107. mestu od 180 zemalja.

Vladavina prava Evropske komisije iz 2023. u vezi sa medijskim okruženjem u Grčkoj navodi da „pretnje i napadi na novinare ostaju problem".

Kritična tema su uvredljive tužbe protiv novinara, tzv. „SLAPP", posebno protiv medija i novinara koji su izveštavali o skandalu prisluškivanja.

Poslednji slučaj bio je protiv izdavača Dokumenta Kostasa Vaksevanisa, koji oštro kritikuje vladu desnog centra.

U razgovoru za Euractiv, Vakevanis, koji je preživeo preko 100 SLAPP-a, rekao je da vladini napadi na njegov časopis „predstavljaju praksu protiv vladavine prava".

„Nakon što su nas isključili iz oglasa, nakon što su pregazili preko 80 ŠAMARA, nakon što me je sam premijer u parlamentu nazvao kriminalcem, prešli su na poslednji čin istrebljenja: poresku reviziju", rekao je Vaksevanis.

Prema rečima izdavača, nadležni su tri puta izvršili poresku reviziju i ništa nisu našli.

„Nakon što nisu našli dokaze, izmislili su i izrekli kaznu od 235.000 evra. Pribegli smo grčkom javnom tužilaštvu i evropskom javnom tužiocu jer poreski mehanizmi koriste evropska sredstva za nezakonite radnje", upozorio je Vaksevanis.

Portparol Evropske komisije je ponovio elemente izveštaja o vladavini prava iz 2023.

U izveštaju, zvaničnik EU je rekao:

„Preporučujemo Grčkoj da napreduje u procesu usvajanja nezakonodavnih mera zaštite i započne zakonodavni proces o zaštiti novinara, posebno u vezi sa tužbama protiv novinara i njihove bezbednosti, u skladu sa usvojenim Memorandumom o razumevanju i uzimajući u obzir evropske standarde o zaštiti novinara."

Vlada odbacuje sve optužbe

Grčka vlada odlučno negira optužbe.

Pozivajući se na rezoluciju Evropskog parlamenta, Micotakis je nedavno u intervjuu za TV kanal Star rekao da kada je neko pročita, to je kao da je „govorimo o drugoj zemlji".

Grčki lider je napomenuo da nijedan poslanik EU nema pravo da interveniše u pravosudnom sistemu i odbacio sve navode o nedostatku slobode štampe.

„Naprotiv. Svako govori i piše šta hoće, i naravno, ako neko smatra da je na neki način uvređen ili da je napisana neka netačnost, teško mu je da to potvrdi", rekao je Micotakis.

Grčki lider je takođe pozvao kreatore politike EU da „malo razmisle" i prestanu da „pucajuo sebi u nogu".

„Problem je negde drugde. Grčka nije problem vladavine prava u Evropi", istakao je on.

Micotakis je dodao da je nekoliko dana nakon što je ova rezolucija izglasana, The Economist podigao Grčku na „punu demokratiju".

„Dali su nam bolji stepen demokratskog funkcionisanja od mnogih drugih evropskih zemalja, poput Španije ili Portugala", rekao je Micotakis.

Štaviše, reagovao je i Vrhovni sud Grčke, odbacivši ishod rezolucije Evropskog parlamenta.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, Micotakis je bio jedan od lidera EPP koji je potpisao pismo o suspendovanju stranke Fides Viktora Orbana iz redova desnog centra u EU, zbog kršenja vladavine zakona.

(M.A./EURACTIV.rs)