Sada već bivša predsednica Mađarske Katalin Novak, umešana u skandal o pomilovanju, zvanično je prestala da bude šefica države kada je parlament zemlje prihvatio njenu ostavku i odmah izabrao njenog naslednika.

Dana 10. februara, Novak je saopštila svoju ostavku pošto je otkriveno da je pomilovala čoveka koji je u aprilu prošle godine prikrivao direktora doma za decu koji je optužen za pedofiliju.

"Odlučila sam da pomilujem jer sam bila ubeđena da osuđenik nije zloupotrebio ranjivost dece o kojoj se stara. Pogrešila sam jer su odluka o pomilovanju i nedostatak opravdanja verovatno doveli u sumnju nultu toleranciju pedofilije", rekla je tada.

Zatim se izvinila svim žrtvama koje su smatrale da nije uspela da se zauzme za njih, ali nije dala objašnjenje zašto ga je pomilovala.

Od tada je Novak potpuno nestala iz vidokruga javnosti. Iako je imala priliku da poslednji put govori u parlamentu pre glasanja, Novak nije prisustvovala sednici.

Što se tiče mađarskog premijera Viktora Orbana, nakon što je dugo ćutao o skandalu o pomilovanju, o tome je konačno progovorio u svom godišnjem izveštaju od 17. februara, rekavši da je Novak donela ispravnu odluku podnevši ostavku, iako je nazvao njen odlazak velikim gubitakom za Mađarsku.

Godina "2024. nije mogla da počne gore. To je kao noćna mora. To utiče na sve nas", rekao je Orban, koji je Novak opisao kao predsednicu koja je radila za narod zemlje i njihove porodice i koja je dostojno predstavljala Mađarsku u svetu.

Nakon što je Katalin Novak prihvatila ostavku, parlament je glasao za Tamaša Šujok, predsedničkog kandidata vladajuće stranke.

Dok Šujok ne položi zakletvu, do 5. marta, Laslo Kever, predsednik mađarskog parlamenta, do tada će preuzeti dužnosti i ovlašćenja predsednika.

Kover je već bio predsednik Mađarske 2012. godine, nakon ostavke bivšeg predsednika Pala Šmita, i služio je više od mesec dana.

Ko je novi predsednik Mađarske?

Za izbor 67-godišnjeg Šujoka glasala su 134 poslanika, dok je pet bilo protiv, navodi Asošiejted pres.

Nekoliko opozicionih partija nije učestvovalo u glasanju i pozvalo je na uvođenje neposrednog izbora predsednika države, navodeći da će Šujok biti Orbanov "partijski vojnik".

Na funkciju predsednika države, Šujok dolazi sa čela Ustavnog suda. Za funkciju predsednika ga je predložila poslanička grupa Orbanove konzervativno-populističke partije Fides, koja sa manjim koalicionim partnerom, Hrišćansko-demokratskom narodnom strankom, ima dvotrećinsku većinu u parlamentu.

Uloga predsednika u Mađarskoj je pretežno ceremonijalna, iako on ima ovlašćenje da vraća zakone poslanicima ili Ustavnom sudu na razmatranje.

Šujok je pred poslanicima kritikovao postupke koje protiv Mađarske vodi Evropska unija, zabrinuta za stanje vladavine prava i demokratije u toj zemlji, a govorio je i o svom uverenju da članice EU zadržavaju nacionalni suverenitet uprkos članstvu u bloku 27 zemalja.

Poznat je po podršci Orbanovoj politici i kao predsedavajući veću Ustavnog suda koje je 2023. donelo odluku na štetu Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti, čiji je osnivač i finansijer američki milijarder i filantrop Džordž Soroš. Taj univerzitet je od 2019. morao da izmesti svoje aktivnosti iz Budimpešte u Beč pod pritiskom Orbanove vlade.

(JA/EURACTIV.rs)