Nemačka je promenila naziv ukrajinskog glavnog grada u svojim zvaničnim komunikacijama sa "Kiew" u ukrajinski "Kyiv", saopštila je ministarka spoljnih poslova Analena Berbok na drugu godišnjicu ruske invazije.

Američka vlada je ubrzo nakon toga usvojila verziju koju promovišu Ukrajinci na engleskom ('Kyiv' pre nego 'Kiev'), a neki poznati svetski mediji, kao što su Bi-Bi-Si i Njujork tajms, takođe su promenili svoj pravopis.

Ministarstvo spoljnih poslova sada "postepeno menja pravopis" na svojim sajtovima, natpisima ambasada i zvaničnim pečatima.

"Sproveli smo ono što je odavno trebalo: pravopis vašeg glavnog grada na ukrajinskom jeziku", rekla je ona na konferenciji za novinare sa svojim ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom u Odesi povodom druge godišnjice ruske invazije.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova je izrazio zahvalnost na jezičkoj promeni.

"Dugi niz godina smo se borili da se Ukrajina ne posmatra kroz ruski jezik", rekao je Kuleba. "Zahvaljujem svima koji se bore za istorijsku pravdu – čak i kada su u pitanju detalji".

Upotreba ukrajinskog jezika je više puta potiskivana tokom carske i sovjetske vlasti nad Ukrajinom. Nakon sticanja nezavisnosti od Sovjetskog Saveza 1991. godine, zemlja je započela politiku "ukrajinizacije", a glavni grad je zvanično preimenovan u ukrajinsko 'Kyiv' u odnosu na rusko 'Kiev' 1995. godine.

Nedovoljna podrška na bojnom polju

Ali dok je Kuleba zahvaljivao Berbok na novoj politici pravopisa, on je bio oštar u svojoj kritici podrške Zapada u značajnijim oblastima kao što su vojna pomoć i međunarodne institucije.

Oružane snage zemlje su pod sve većim pritiskom jer im nedostaje municije.

"Da su sve odluke o isporuci oružja donete i sprovedene brzo na početku rata, onda bismo danas bili u Lugansku i razgovarali o Evropi koja se proteže od Lisabona do Luganska", rekao je Kuleba novinarima.

Mir bi se mogao postići samo povećanjem isporuka oružja, tvrdio je, naglašavajući tri potrebna tipa oružja: "granate, protivvazdušna odbrana i rakete dugog dometa".

U Nemačkoj su kritike na račun pružanja vojne pomoći usredsređene na kancelara Olafa Šolca, koji je u početku nije bio voljan da da zeleno svetlo za isporuke Ukrajini.

Dok je Nemačka od tada postala drugi najveći donator vojne pomoći u apsolutnom iznosu, prema Institutu Kil, kancelar nastavlja da se opire isporuci ključnih nemačkih raketa dugog dometa.

Čak su i poslanici iz njegove koalicione vlade pozvali Šolca u četvrtak da obezbedi "sisteme oružja dugog dometa" u rezoluciji koja je usvojena uz ogromnu podršku vladinog tabora.

Pregovori o povećanju vojne pomoći EU kroz Evropski mirovni fond (EPF) takođe su zaustavljeni, a Nemačka i Francuska navodno pokušavaju da proguraju jednostrane zahteve.

Uprkos sve većem pritisku, Šolc je pozvao "Nemačku i Evropu (...) da urade više" u snimljenom govoru objavljenom u subotu, obećavajući da ćemo "podržati Ukrajinu u njenoj samoodbrani – koliko god bude potrebno".

(JA/EURACTIV.rs)