Nova vlada premijera Tuska odustaće od zahteva Nemačkoj za odštetu za gubitke i štetu iz Drugog svetskog rata, koje je podstakla prethodna vlada PiS-a. Umesto toga, tražiće drugi oblik kompenzacije

Prethodna konzervativna vlada PiS-a, koja je izgubila vlast prošlog decembra, poslala je diplomatsku notu Berlinu 2022. tražeći 1,3 triliona evra reparacije za Drugi svetski rat.

Tuskova koalicija levog centra ne namerava da nastavi ovu liniju delovanja, pozivajući se na pravna pitanja.

„Moja prethodnica Ana Fotiga je pre mnogo godina odgovorila na parlamentarnu istragu da je stav Poljske da su reparacije već priznate u Potsdamu. Nažalost, prisvojio ih je Sovjetski Savez. Nažalost, pravni stav je da se reparacije ne mogu dobiti", rekao je Sikorski na konferenciji za novinare kojoj je prisustvovao njegov britanski kolega Dejvid Kameron.

Još 1953. godine, pod pritiskom Sovjetskog Saveza, poljska komunistička vlada odrekla se svih zahteva za ratnu odštetu. Moskva je želela da oslobodi istočnu Nemačku, još jedan sovjetski satelit, svake odgovornosti.

Vlada PiS-a je rekla da je sporazum nevažeći jer Poljska nije mogla da pregovara o pravičnoj nadoknadi u vreme kada je zavisila od SSSR-a.

Ipak, Sikorski je rekao da Poljska treba da pokuša da dobije „ono što je moguće dobiti“ od Nemačke, što znači neki drugi oblik kompenzacije za okupaciju od strane nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata.

Različiti oblici ratne odštete

Nadoknađivanje Berlina za zločine iz Drugog svetskog rata je „važno pitanje“ za novu poljsku vladu, insistirao je on u nedavnom intervjuu za Der Spiegel.

„Poljska je dva puta bila žrtva Drugog svetskog rata: jednom od Nemačke, a zatim kada su nam sovjetske trupe nametnule komunizam posle rata“, rekao je on i dodao da je to Poljskoj ostavilo ogromne materijalne gubitke i decenije siromaštva.

On je takođe naglasio da, iako Berlin smatra da je pitanje ratne odštete Varšavi „zatvoreno“, Nemačka priznaje svoju „moralnu odgovornost“ za ratne zločine počinjene tokom okupacije Poljske.

Upitan koji drugi oblik kompenzacije bi želeo da vidi, on je pomenuo „vidljivi znak” kao „centar za dokumentaciju i dijalog koji prepoznaje stradanje Poljaka i koji je ujedno i mesto sećanja”.

„Na kraju krajeva, Nemci imaju pogrešna sećanja. Oni znaju za Holokaust, sećaju se blokade Lenjingrada i Staljingrada, ali su zaboravili šta su uradili poljskom civilnom stanovništvu“, rekao je on.

Upitan da li to znači da Poljska zvanično odustaje od svojih zahteva za reparacije, on je odgovorio:

„Ako Berlin želi da prebaci ovaj novac – dobro! Čak ćemo pristati na smanjenje ako novac dobijemo do kraja godine”, kazao je on i dodao:

„Ali ozbiljno, novac je teško pitanje u vremenima rata i krize. Tražimo od nemačke vlade da pripremi paket koji će uveriti naše javno mnjenje i pokazati im da je Nemačka spremna da se pozabavi tim pitanjem".

Na primer, Nemačka bi mogla da pomogne u obnovi jedne od uništenih zgrada u Varšavi, možda Saksonske palate na Trgu Pilsudskog, koja nikada nije obnovljena posle Drugog svetskog rata, rekao je Sikorski.

Berlin bi takođe mogao da finansira medicinsku negu preživelih u ratu ili da ulaže u odbrambene kapacitete Poljske i Nemačke „kako bismo mogli da udružimo snage u odbrani od Putina", ukazao je on.

(M.A./EURACTIV.rs)