Hong Kong je 30. januara zvanično započeo proces donošenja kontroverznog domaćeg zakona o nacionalnoj bezbednosti. Ovaj potez bi mogao imati duboke posledice po status grada kao globalnog finansijskog centra

Poznato kao član 23, sopstveno bezbednosno zakonodavstvo Hong Konga je odložen 2003. godine nakon što je prethodni pokušaj njegovog usvajanja privukao pola miliona stanovnika na ulice u znak protesta zbog straha da će narušiti građanske slobode.

Ali ovog puta se ne očekuje takvo javno protivljenje.

Rezbijanje nacionalne bezbednosti u Pekingu poslednjih godina transformisalo je nekada slobodni Hong Kong, ućutkajući gotovo sva neslaganja i zatvarajući desetine političkih protivnika. Mnoge grupe civilnog društva su se raspale, a slobodniji mediji su se zatvorili.

Hong Kong i kineske vlasti kažu da je zakon o bezbednosti koji je nametnuo Peking, a koji kriminalizuje sukcesiju, subverziju, terorizam i dosluh sa stranim snagama u nejasnim i širokim terminima, vratio je red u grad nakon protesta 2019,  a kreatori negiraju da je ograničio slobode.

Čelnik Hong Konga rekao da je 30. januara da je sada vreme da se donesu dodatni gradski zakoni o bezbednosti i to „što je pre moguće".

"Zašto sada? jedva čekamo. Ne možemo da dočekamo", rekao je izvršni direktor Džon Li najavljujući javnu konsultaciju za član 23, nazivajući njegovo donošenje „ustavnom dužnošću grada".

„Čekali smo 26 godina i ne treba više da čekamo", rekao je on, misleći na period od kada je bivša britanska kolonija predata pod kinesku vlast 1997. godine.

Prema mini-ustavu Hong Konga koji su dogovorile dve sile, grad je obavezan da donese zakone kojima se zabranjuju dela koja ugrožavaju nacionalnu bezbednost.

„Dok mi društvo u celini izgleda mirno i veoma bezbedno, ipak moramo da pazimo na potencijalne sabotaže, podvodne struje koje pokušavaju da stvore probleme", rekao je Li.

Konsultacije su počele 30. januara i završiće se 28. februara. 

Li je naveo rastuće geopolitičke tenzije kao faktor hitnosti, ističući pretnju „nekih zapadnih zemalja" koja cilja na siguran razvoj Kine, prenosi CNN.

"Strane obaveštajne organizacije, uključujući CIA i britanske obaveštajne agencije, izjavile su da će imati mnogo posla ciljajući na Kinu i Hong Kong", rekao je on.

„Strani agenti i ideje o nezavisnosti Hong Konga još uvek vrebaju u hongkonškom društvu.

Novi prekršaji

Zvaničnici Hong Konga su ponudili prvi uvid u neke detalje predloženog domaćeg zakona.

Poglavlje konsultativnog dokumenta posvećeno je delima „krađe državnih tajni i špijunaže", rekao je šef gradske bezbednosti Kris Tang.

Zakon će stvoriti nova krivična dela „protivpravnog sticanja, posedovanja i odavanja državnih tajni", rekao je on, i proširiće definiciju špijuniranja da pokrije „savremene špijunske aktivnosti".

„Na primer, strane snage mogu da podstaknu svoje agente da šire lažne ili obmanjujuće informacije kako bi se mešali u poslove Hong Konga", rekao je Tang.

Prema konsultativnom dokumentu od 110 stranica koji je vlada objavila radi javnog komentara, „državne tajne" pokrivaju širok spektar kategorija koje se odnose na Hong Kong i Kinu, uključujući odbranu, diplomatiju, ekonomiju, socijalna pitanja, tehnologiju, nauku i odnos između centralne vlade i vlade Hong Konga.

Biće i novih prekršaja o spoljnom ometanju, oštećenju javne infrastrukture i korišćenju računara i elektronskih sistema za sprovođenje radnji koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost, navodi Tang.

Novi zakon o bezbednosti mogao bi doneti dodatnu neizvesnost za Hong Kong, koji nastoji da održi svoj status glavnog finansijskog centra u Aziji nakon tri godine strogih Kovid ograničenja i napada na nacionalnu bezbednost Pekinga.

Peking je takođe otišao dalje u sopstvenom udaru na državnu bezbednost na kopnu. Prošle godine je proširio definiciju špijunaže i sproveo racije po stranim konsultantskim firmama, što je uplašilo strane kompanije i investitore.

Zvaničnici Hongkonga su poslednjih godina nastojali da uvere rukovodioce da će grad zadržati posebnu ulogu u odnosu na kontinentalnu Kinu, rekavši da su zvaničnici centralne vlade izneli svoju podršku da grad zadrži svoju jedinstvenu poziciju kanala između Istoka i Zapada.

(M.A./EURACTIV.rs)