Evropski socijalisti žele da EU „ojača" odnose i sa Vašingtonom i sa Pekingom i protive se pauzi u u Zelenom dogovoru, što je zahtev drugih pro-EU snaga kao što su desni centar i liberali, navodi se u ranom nacrtu manifesta

Njegova konačna verzija biće odobrena na izbornom kongresu stranke u Rimu 2. marta.

Nakon kongresa u Malagi 10. novembra, na kojem su se socijalisti iz EU složili o političkim prioritetima za naredni mandat, rukovodstvo stranke u Briselu izradilo je nacrt manifesta i distribuiralo ga nacionalnim strankama radi povratnih informacija, rekao je izvor iz PES-a za Euractiv.

Jači spoljni fokus

Nacrt se više fokusira na spoljnu dimenziju EU nego na manifest iz 2019, posebno na potrebu da se „obnove" sporazumi o saradnji sa trećim zemljama.

„Ojačaćemo saradnju EU sa SAD i Kinom, izgradićemo novo partnerstvo ravnopravnih sa Globalnim Jugom, uključujući pokretanje nove Progresivne Agende EU-Latinska Amerika i Partnerstvo Afrike i EU o ekonomiji, zelenoj energetici, klimatskim promenama, migracijama i demokratiji", navodi se u procurelom dokumentu.

Ojačane veze sa Vašingtonom će, međutim, u velikoj meri zavisiti od još uvek nejasnog ishoda američkih predsedničkih izbora koji bi mogli da dovedu do povratka bivšeg predsednika Donalda Trampa ili, uopšte,od administracije koja je više okrenuta ka unutra.

Dalje, nema eksplicitnog pozivanja na političku uslovljenost za jačanje veza sa Pekingom, barem ne u ranom nacrtu.

U prošlosti je, međutim, Grupa socijalista (S&D) u Evropskom parlamentu glasno podržavala rezolucije koje sugerišu da poštovanje ljudskih prava mora biti u centru odnosa EU i Kine.

Štaviše, u svetlu ruskog rata protiv Ukrajine i novog geopolitičkog okruženja u susedstvu bloka, nacrt poziva na povećanu podršku odbrambenoj industriji EU, pojačanu saradnju u obaveštajnoj i sajber bezbednosti i podršku daljim koracima proširenja.

Socijalisti takođe stavljaju povećane tenzije usred rata između Izraela i Hamasa visoko na svojoj listi prioriteta spoljne politike.

Između ostalog, nacrt poziva na međunarodnu konferenciju kako bi se postiglo rešenje o dve države za Izrael i Palestinu.

„EU mora da govori jednim glasom o pitanjima spoljne politike i da se kreće više ka većinskim odlukama", nastavlja se u nacrtu, ponavljajući slične pozive EPP i potpredsednice Evropske komisije Vere Jourove ranije ove nedelje.

Nacrt manifesta takođe poziva na sprovođenje „ambiciozne" trgovinske agende EU koja promoviše „obavezujuće društvene i ekološke standarde", što je pitanje koje je postalo posebno istaknuto u pregovorima EU-Merkosur.

Bez „pauze" Zelenog dogovora i bez štednje

Nacrt manifesta optužuje sve veći broj pritužbi širom bloka na prekomerno isticanje i moguću „regulatornu" pauzu za zelenu politiku, na koju je pozvao francuski predsednik Emanuel Makron i koja je odjeknula u nacrtu manifesta EPP.

„U trci za postizanje klimatske neutralnosti niko ne sme biti napušten i ne može biti pauze", navodi se u nacrtu i dodaje da Zeleni dogovor mora da se nastavi istim tempom.

Drugi najvažniji prioritet nakon „kvalitetnih poslova za sve" je koncept „Zelenog socijalnog dogovora", koji stavlja socijalnu politiku i prava radnika u centar kontinuirane zelene tranzicije.

Takođe se očekuje da će ovo biti jedan od ključnih stubova strategije evropskih Zelenih, postavljajući teren za izborno bojno polje u kojem će obe stranke pokušati da otrgnu glasače jedna drugoj.

Za razliku od EPP, socijalisti čuvaju životnu sredinu i biodiverzitet kao pokretačku snagu Zelenog dogovora. U dokumentu se, barem za sada, ne pominju farmeri ili poljoprivreda, što pomaže EPP-u da konsoliduje svoj status „partije farmera" za kampanju.

Što se tiče finansija, socijalisti kažu "ne štednji" i predlažu da se poveća zajedničko zaduživanje bloka uz trajnu investicionu sposobnost EU " i ambiciozni evropski budžet".

Povećani budžet EU bi finansirao strategiju "Made in Europe", uključujući zajedničko finansiranje projekata od zajedničkog evropskog interesa i "Investicioni plan za zelenu i digitalnu tranziciju" za podsticanje reindustrijalizacije i implementaciju cirkularne ekonomije.

Liberali i konzervativci: „Uvreda za evropsku istoriju"

Socijalisti ponovo potvrđuju svoju posvećenost borbi protiv ekstremne desnice i nikada ne prevazilaze „crvenu liniju" saradnje sa njima:

Oni koriste priliku da se zalažu protiv saradnje konzervativaca i liberala sa krajnjom desnicom širom EU, kao što su Švedska, Finska, Španija, Holandija i Italija, upozoravajući glasače na ozbiljne pretnje, te šta će desničarska većina značiti za „vladavinu prava, slobodu medija, prava žena, manjina, migranata, sindikata i LGBTI zajednica".

„Osuđujemo konzervativne i liberalne stranke koje su krajnjoj desnici omogućile pristup vlasti. To je uvreda za naše vrednosti i našu evropsku istoriju", navodi se u nacrtu.

Sa svoje strane, EPP je u nekoliko navrata na nivou EU istakla da odbijaju koaliciju sa krajnjom desnicom.

Umesto toga, generalni sekretar EPP Tanasis Bakolas rekao je za Euactiv da desni centar EU gleda na proevropsku koaliciju sa socijalistima, Zelenima i liberalima.

U jasnoj osudi politike mađarskog premijera Viktora Orbana, socijalisti takođe garantuju „jasna pravila i sankcije, kako bi se osiguralo da nijedno finansiranje EU ne stigne do autokratskih vlada koje potkopavaju demokratske institucije i osnovna prava".

„Kontrola veštačke inteligencije"

Za razliku od manifesta EPP-a, koji kaže da AI „ne treba da bude ometana", socijalisti su stavili fokus na princip „ljudske kontrole" i potrebu da se reguliše ova oblast kako bi se osiguralo da Evropa "upregne moć veštačke inteligencije".

Prema socijalistima, težnja velikih tehnoloških kompanija za profitom ne može biti važnija od demokratije ili uslova rada. EPP je takođe pomenuo važnost „stavljanja građana u centar inovacije" i etičkih standarda.

Oba manifesta opisuju važnost osnovnih vrednosti EU i zaštitu od nasilja na mreži, uznemiravanja i govora mržnje.

(M.A./EURACTIV.rs)