U smernicama za fiskalnu politiku za 2024.godinu, Evropska komisija najavila pokretanje „Procedure prekomernog deficita" i pozvala države članice da smanje rashode.
Iako je Komisija pozvala na kontraktivnu fiskalnu politiku, ona je takođe pozvala države članice da smanje rashode, a ne javne investicije, kako bi izbegle štetu ekonomskom rastu.
„Fiskalno prilagođavanje koje bi države članice trebalo da sprovedu ne bi se postiglo smanjenjem investicija, već ograničavanjem rasta tekuće potrošnje", rekao je Paolo Đentiloni, komesar za ekonomiju.
Valdis Dombrovskis, izvršni potpredsednik Komisije, pozvao je na „zdrave javne finansije u svim državama članicama EU".
Komisija je istakla da velike i uglavnom velikodušne šeme podrške za zaštitu kompanija i domaćinstava od visokih cena energije nisu nužno usmerene na najsiromašnija domaćinstva. U većini zemalja, vlade su potrošile mnogo više na energetske mere nego što su troškovi porasli za donjih 40% distribucije prihoda domaćinstva.
Međutim, osim što je ukazala na mere energetske podrške, Komisija je izbegla pitanja o tome koju potrošnju upravo države članice treba da smanje u svojim budžetima.
Ovim uputstvima, Komisija želi da vladama država članica da ideju kako da postupe u pripremi svojih budžeta za narednu godinu. Iako je rešeno da ponovo primeni evropska fiskalna pravila 2024. godine, zemlje članice EU još nisu dogovorile kako će ta fiskalna pravila izgledati.
Pandemija je 2020. Godine u EU pokrenula takozvanu opštu klauzulu o izbegavanju, čime je pauzirana primena fiskalnih pravila EU. Pošto su pravila smatrana neefikasnim i kontraproduktivnim, Evropska komisija je takođe pokrenula reviziju ekonomskog upravljanja kako bi odlučila o novim fiskalnim pravilima.
Nova pravila tek treba da budu definisana i Komisija čeka da se zemlje članice dogovore o zajedničkom pristupu, bilo na sastanku ministara finansija sledeće nedelje, ili na sastanku lidera EU krajem marta.
Fiskalne smernice već uključuju aspekte novih pravila za koje se čini da se iskristališu kao zajednički imenitelj.
„Smernice treba posmatrati kao most između toga kako su pravila funkcionisala u prošlosti i kako bi mogla da funkcionišu u budućnosti", rekao je Dombrovskis.
Na primer, Komisija je ohrabrila države članice da izrade srednjoročne fiskalne planove koji će pratiti svoje budžete za 2024. godinu. Štaviše, ignorisaće neka od najspornijih ranijih pravila, kao što je takozvano pravilo 1/20 koje je zahtevalo od država članica sa visokim dugovima da smanje svoj dug za nerealni iznos novca koji guši ekonomiju.
Komisija je takođe izvršila pritisak na države članice da pronađu sporazum u vezi sa fiskalnim pravilima, rekavši da će preporučiti otvaranje procedura prekomernog deficita (EDP) protiv država članica 2024. godine.
Zemlje koje su ove godine planirale da imaju deficit od preko 3% mogle bi da se suoče sa finansijskim kaznama.
U saopštenju nevladine organizacije Finance Vatch stoji da je „zabrinuta otvaranjem Komisije za ponovno pokretanje procedura u slučaju prekomernog deficita", ali je pohvalila nastojanje da se reforma fiskalnih pravila EU pokrene.
(EURACTIV.rs)
