Vuk Drašković u intervjuu za EURACTIV o devetom martu 1991. godine, srpskoj istoriji, Kosovu, Rusiji i drugim temama.

"Svi, svi, svi", orilo se Trgom Republike tog 9. marta 1991. godine. Stihovima Jesenjina svoje sećanje počinje Vuk Drašković, lider SPO-a na taj dan osmatrajući ga sa ove vremenske distance od 32 godine.

"Tog devetog marta Jugoslavija se tresla u temeljima, a već je započinjao rat između Srba i Hrvata u Hrvatskoj. A gde smo sada 32 godine posle? Jugoslavije nema, Slovenija i Hvatska su u Evropskoj uniji i NATO savezu. Crna Gora i Severna Makedonija, su takođe u NATO, a obema je strateški cilj članstvo u EU. Pola Bosne i Hercegovine hoće i u NATO i u EU, a druga polovina Republika Srpska to neće. A gde je Srbija danas", počinje hronološki Drašković i naglašava da najveća republika bivše Jugoslovenske federacije, Srbija, danas ne zna ni gde su joj državne granice.

Za lidera SPO, anti-američko i anti-zapadno raspoloženje danas je u Srbiji možda i veće nego u Severnoj Koreji ili u Iranu. Postavlja se pitanje šta se to desilo sa narodom koji je pre 100 godina bio golgotski pobednik u Velikom ratu, stožerni tvorac Jugoslavenske federacije i miljenik čitavog demokratskog sveta. Ko je ubio tu Srbiju, zapitao se Drašković.

Izvor: MONDO/Uroš Arsić

 "Tačno je da je 9. mart te 1991. godine upravo identifikovao te ubice. Nemojmo da ga vežemo samo za onaj dan kada je sva policijska sila udarila na goloruke demonstrante na Trgu Republike koji smo od tada prozvali Trgom slobode. Taj događaj razbesneo je buduće ubice Jugoslavije", kazao je Drašković i pojasnio da je onim što se deševalo pre tog datuma, i što je bio povod da se zakažu demonstracije i sam pad TV Bastilje, bio glavni razlog režimu da svu silu upotrebi protiv demonstranata.

Sve se sada nimalo slučajno pokušava prekriti zaboravom, ističe Drašković i podseća da niko više ne spominje njegov tekst pod naslovom "Šta hoće generali"?

"U tekstu sam otkrio, a predsedništvo SPO prihvatilo kao programski dokument stranke, generalsko, UDBA-šku, KGB-ovsku zaveru protiv Jugoslavije. Naime razotkrio sam da od novembra 1990. godine do februara 1991. godine generali tadašnje JNA i vrh UDBE u tajnim dogovorima sa sovjetskim visokim oficirima, maršalima i KGB-om prebacuju iz vojnih skladišta u Rusiji i Ukrajini tadašnjem SSSR oružje, kalašnjikove, zolje, granate, bombe u Hrvatsku i dele Tuđmanovim paravojnim formacijama. Istovremeno iz magacina JNA deli se oružje Srbima u Kninu. Priprema se hrvatsko-srpski rat. Zašto? Zato što se priprema puč protiv Mihajla Gorbačova, i zato što bi rat u Jugoslaviji bio povod da se po svrgavanju Mihaila Gorbačova pozove sovjetska vojska da gasi taj rat i kontrarevoluciju", objašnjava Drašković.

Za Rusiju je kontrarevolucija bila ono što se desilo u Sloveniji i svuda osim u Srbiji i Crnoj Gori gde su komunisti ostali na vlasti, kaže on i napominje da je u tom tekstu na naslovnoj objavljena fotografija glavnog ideologa ove krvave zavere protiv države.

"Taj ideolog zvala se Mirjana Marković. I ona je na fotografiji prikazana sa impresivnim Staljinovim brkovima", podsetio je Drašković i vratio priču u današnje vreme citirajući reči koje često pominje i Vladimir Putin u svojim govorima, što se ovde govori nekoliko decenijama, a to je da je zapad razbio Jugoslaviju. Drašković je kazao da je narativ da su Amerika, Nemačka, Evropska zajednica - buduća Evropska unija i Vatikan razbile Jugoslaviju i zagovarale rat, a da su branioci bili Slobodan Milošević, Veljko Kadijević i UDBA.

"Kako stvari stoje? Kada je 9. mart postigao neverovatan uspeh, jer to je bila prva pobeda protiv Miloševića, pala je TV Bastilja, svi uhapšeni, stotine nas pušteni smo iz zatvora, tadašnji ministar policije podneo je ostavku, a propao je i plan da takozvani staljinistički generali zavedu vojnu upravu nad Jugoslavijom, vanredno stanje. Tada se pojavilo svetlo u Srbiji. Kako se pojavilo svetlo nade u Srbiji, već u aprilu Evopska zajednica od 15 članica tada izlazi sa tvrdim saopštenjem da podržava opstanak Jugoslavije i upozorava Hrvatsku i Sloveniju da odustanu od ambicija o secesiji jer to niko u Evropskoj zajednici neće prihvatiti", naglašava Drašković. 

MITO OD PET MILIJARDI I PROROČKE REČI KUČANA

Onda se događa ključna stvar, ističe i podseća da je u junu te godine u Beograd došao američki državni sekretar Džejms Bejker, koji deset sati razgovara sa predsednicima tadašnjih jugoslovenskih republika. Kako kaže Drašković "doneo je i mito", pet milijardi dolara za uspostavljanje demokratskih institucija, pre svega u Srbiji.

"Bejker saopštava ključnu stvar, da SAD garantuju ubrzani ulazak Jugoslavije i u EU i u NATO. Tadašnji predsednik Slovenije, Milan Kučan na tu ponudu Bejkeru je rekao da on nudi iluziju, jer dok je ovakve Srbije i u njoj staljinističkih generala zagledanih u Moskvu, neće biti Evropske zajednice i NATO alijanse”.

Lider SPO apostrofira da se ispostavilo se da je Kučan izgovorio proročke reči i dodaje da se ovde prećutkuje da je Mira Marković na ponudu Bejkrera odgovorila da su komunisti krvlju osvojili vlast i da će je krvlju i braniti.

"Kad je propao puč u Moskvi i desio se Boris Jeljcin, ni tada ti generali, ti kursisti kominterne, ti staljinofili nisu shvatili da od tog projekta nema ništa, već su odlučili da pribegnu jednom falsifikatu. Dotadašnji cilj čuvanja komunizma precrtali su i objavili da im je sada zaštita srpskih ognjišta i odbrana srpskog naroda od genocida temelj borbe. Pri tome su na spisak naših strateških neprijatelja pridodali još jednu državu, Rusiju Borisa Jeljcina. Nisu mogli da mu oproste što je zabranio tadašnju komunističku partiju Sovjetskog saveza", priča Drašković.

MILOŠEVIĆ ODBIO DVE PONUDE I IZABRAO RAT

Lider SPO-a postavlja pitanje, da li to narod ovde zna? Ne zna, odgovara sam i pita još jedno, zašto ne zna? Zato što je ovde Jeljcin označen i danas kao neko ko je voleo "kapljicu" više, agent CIA, izdajnik, neprijatelj pravoslavlja.

"Upravo se prećutkuje jedna stvar. Sve povoljne međunarodne ponude koje su, kada više nije bilo Jugoslavije, stizale od Zapada dolazile su pre svega zahvaljujući strateškom partnerstvu i savezništvu Evropske zajednice, Amerike i Jeljcinove Rusije. Ko je posle svega Srbima u Hrvatskoj ponudio Plan Z4 po kome Srbi u Hrvatskoj na jednoj trećini teritorije dobijaju svoju državu u državi, Amerika, Evropska zajednica i Jeljcinova Rusija", podseća Drašković i nastavlja, ko u Rambujeu po prvom planu ponudio rešenje prema kome Kosovo čvrsto ostaje u granicama Srbije?

"Prema tom planu mogli smo da zadržimo vojsku i policiju na Kosovu ali smo morali da prihvatimo se proterani Albanci vrate, da obustavimo teror nad Albancima na Kosovu, da pustimo da privremeno uđu NATO snage da razoružaju sve bande i mafijaše i da uspostave mir. To je bio veliki uspeh pre svega ruske strane, Boris Majorski je odigrao ključnu ulogu da dobijemo ovakvu jednu ponudu. Milošević je tu ponudu odbio. Dobili smo i drugu ponudu koja je bila lošija, ali i dalje bolja od rata. Milošević je i tu drugu ponudu odbio i izabrao je rat", priseća se Drašković.

On sa ironijom kaže da, kao što smo mogli da vidimo, Milošević je u u tom ratu pobedio, utvrdio nam je suverenitet nad Kosovom koji je preseljen ne u stvarnost nego u preambulu Ustava.

"Tako da u preambuli Ustava piše ono čega u životu i u stvarnosti nema", ističe Drašković.

MEZIMCI SLAVE I NAJVEĆA NACIONALNA TVOREVINA

"I vratiću se još jednom na sam dan. Deveti mart dao je nešto što je postalo simbol srpskog naroda, tri podignuta prsta. Jedna slika Paje Jovanovića, kada se Miloš Obrenović obraća u Takovu gde pada odluka o Drugom srpskom ustanku, i dopalo mi se što ti ustanici još tada drže tri prsta. Stalno su me pitali šta znači za mene taj simbol. Za mene su to Sveti Sava, Njegoš i Karađorđe. Ima jedna prepreka koja se ne može preskočiti, i koja će stalno kočiti taj civilizacijiski preporod Srbije. Vraćanje Srbije onome što je ona nekada bila, a bila je, Dis je pevao, bili smo divni mi mezimci slave", navodi Drašković.  

Mislim da bismo mogli biti mezimci slave, a za to je potrebno odvezati se od pobeda Slobodana Miliševića, u kosovoskom, bosanskom i hrvatskom ratu. Potrebno je priznati veliki greh rušenja zemlje u koju smo uložili sve najbolje u Velikom i Drugom svetskom ratu.
"Jugoslavija je naša najveća nacionalna tvorevina. Kada budemo ućutkali one koji su jop te 1918. godine anatemisali kralja Aleksandra jer im nije stvorio Veliku Srbiju bez katolika i muslimana, onu pravoslavnu. Srpska crkva je velika prepreka jer se pojavljuje kao grančica Ruske crkve koja je kroz istoriju uvek bila retrogradna, nazadna i sprečavala je civilizacijski uzlet Rusije. Moja nada su neki mladi ljudi u Srpskoj crkvi, ako dobiju zamaha, ako im dozvole ovi iznad njih koji žive u nekoj svetu anti-zapadnom i anti-hrišćanskom", zaključio je Drašković svoje podsećanje na prošla i analizu sadašnjih vremena.

Drašković, nekadašnji novinar, politčar, lider SPO i književnik završava intervju rečima da potiče iz kraja Hercegovine gde su kada je bio dete još uvek živeli ljudi koji su verovali da se, kada je posebna mesečina, direktno mogla videti Moskva.

“Bio sam veliki rusofil ali kada sam se susreo sa tom zemljom, kad sam video te patnje i taj mrak, izlečio sam se od boljševičke Rusije. Mislim da danas ako voliš Rusiju, ako voliš taj nesrećni, divni narod, moraš da budeš protiv ovog zla čije su žrtve i jedna i druga zemlja", u svom stilu poručio je Drašković.

 (EURACTIV.rs)