Rumunija i Bugarska postigle su sporazum sa Austrijom da se pridruže evropskoj šengenskoj zoni slobodnog kretanja morem i vazduhom od marta 2024. godine, saopštila je rumunska vlada 27. decembra.

Rumunsko ministarstvo unutrašnjih poslova je u saopštenju navelo da je između tri zemlje postignut „politički dogovor" o proširenju zone „na vazdušne i morske granice" Rumunije i Bugarske „od marta 2024. godine".

Pitanje otvaranja kopnenih granica odloženo je za razgovore naredne godine.

Austrija, koja je pre godinu dana stavila veto na ulazak dve zemlje, iznela je početkom decembra ideju o onome što je nazvala „vazdušnim šengenom".

Rečeno je da je spremno da ublaži pravila koja regulišu vazdušni saobraćaj za Bugarsku i Rumuniju ako Brisel ojača spoljne granice EU.

Rumunija i Bugarska, obe članice EU od 2007, spremne su da se pridruže Šengenu od 2011, navodi Komisija. Međutim, njihovo pristupanje zoni bez granica u kojoj više od 400 miliona ljudi može slobodno da putuje naišlo je na otpor nekih država članica.

Austrija je 2022. godine stavila veto na njihove kandidature, pravdajući se time godinama kako mora da trpi nesrazmernu količinu ilegalne imigracije kao rezultat loše zaštićenih spoljnih šengenskih granica.

Holandija je takođe stavila veto na pridruživanje Bugarske, ali je veto ukinut nakon glasanja u holandskom parlamentu 21. decembra.

Vest da je Austrija pristala da se Bugarska pridruži Šengenu morskim i vazdušnim putem, bugarske vlasti nisu potvrdile.

Za razliku od Bukurešta, Sofija je bila skeptična u pogledu delimičnog pristupanja Šengenu i insistirala je na tome da Bugarska i Rumunija takođe treba da se pridruže oblasti bez granica EU takođe sa svojim spoljnim granicama.

Šengenska zona je stvorena 1985. godine i obuhvata 23 od 27 zemalja članica EU, kao i njihove pridružene susede Švajcarsku, Norvešku, Island i Lihtenštajn.

(M.A./EURACTIV.rs)