Komisija za spoljne poslove turskog parlamenta odobrila je u utorak (26. decembra) kandidaturu Švedske za članstvo u NATO-u kao ključni korak ka proširenju bloka.

Komisija za spoljne poslove turskog parlamenta, koju kontroliše vladajuća stranka AK predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, glasala je za podršku kandidaturi – koju je Švedska predala prošle godine suočena sa invazijom Rusije na Ukrajinu – nakon otprilike četiri sata debate, uključujući razgovore o drugim pitanjima.

Sledeći korak je glasanje u generalnoj skupštini parlamenta, gde Erdoganova stranka takođe ima većinu. Takođe se očekuje da će to biti usvojeno na glasanju koje bi moglo da se održi za nekoliko nedelja. Erdogan bi ga potom potpisao kao zakon, zaključivši proces koji je frustrirao neke od saveznika Ankare i testirao njene zapadne veze.

Šef komisije za spoljne poslove u turskom parlamentu, Fuat Oktaj umanjio je očekivanja za brzo glasanje u generalnoj skupštini, rekavši novinarima u parlamentu da će predsednik parlamenta odlučiti o vremenskom okviru.

"Odluka da se to razmatra na generalnoj skupštini je doneta, ali to ne treba tumačiti kao (znak) da će istom brzinom proći i na skupštini. Ne postoji tako nešto", rekao je Oktaj. Parlament je početkom januara zakazao dvonedeljni odmor.

Erdoganova partija AK, njeni nacionalistički saveznici MHP i glavna opoziciona partija CHP glasali su za ratifikaciju, dok su mala islamistička partija Felisiti i desna nacionalistička partija Iji glasale protiv.

U saopštenju nakon odobrenja komisije, švedski ministar spoljnih poslova Tobijas Bilstrom rekao je da Švedska pozdravlja taj potez i da se raduje pridruživanju NATO-u.

Boris Ruge, pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za politička pitanja i bezbednosnu politiku, rekao je na Iksu da je odobrenje komisije "odlična vest".

Šta se promenilo?

Oguz Kan Salici, poslanik iz CHP-a i član komisije, rekao je Rojtersu da je njegova stranka zatražila objašnjenje o tome šta se promenilo od sastanka komisije 16. novembra, dodajući da očekuje da će sve stranke zauzeti sličan stav u generalnoj skupštini .

"Pitali smo šta se promenilo od prošlog sastanka do ovog. Kao glavna opoziciona stranka tražili smo da nam se to objasni. Obavestili su nas o koracima koje je Švedska preduzela, spoljnopolitičkim prioritetima Turske i otvoreno se osvrnuli na razgovore između predsednika Erdogana i (američkog predsednika Džoa) Bajdena", rekao je Salici.

Erdogan je u maju prošle godine izneo primedbe na zahteve Švedske i Finske da se pridruže alijansi zbog, kako je rekao, njihove zaštite onih koje Turska smatra teroristima i zbog njihovih trgovinskih embarga za odbranu.

Zahtev Finske ratifikovali, ali Švedska...

Turska je ratifikovala kandidaturu Finske u aprilu, ali je zadržala Švedsku da čeka dok ne preduzme dodatne korake za obračun sa lokalnim članovima Radničke partije Kurdistana (PKK), koju Evropska unija i Sjedinjene Američke Države takođe navode kao terorističku grupu.

Kao odgovor, Stokholm je predstavio novi zakon o borbi protiv terorizma koji čini članstvo u terorističkoj organizaciji nezakonitim, rekavši da je podržao svoj deo sporazuma potpisanog prošle godine.

Švedska i članice NATO-a Finska, Kanada i Holandija takođe su preduzele korake da olabave tursku politiku izvoza oružja.

Iako članica NATO-a Mađarska takođe nije ratifikovala članstvo Švedske, Turska se smatra glavnom preprekom za pridruživanje skandinavske nacije vojnom savezu i jačanje njene odbrane u regionu Baltičkog mora.

Erdogan je poslao švedsku ponudu u parlament u oktobru, ali je takođe povezao konačnu ratifikaciju sa odobrenjem SAD-a za prodaju borbenih aviona F-16 Turskoj. Nakon razgovora sa Bajdenom ovog meseca, rekao je da Vašington prati ratifikaciju kako bi se odgovorilo na zahtev.

Belа kućа podržava prodaju, iako nema jasnog vremenskog okvira za odobrenje toga od strane američkog Kongresa, a Turska se suočava sa izvesnim protivljenjem u Kongresu zbog odugovlačenja proširenja NATO-a i zbog stanja sa poštovanjem ljudskih prava.

Oštra diplomatska politika Turske u poslednjih 18 meseci izazvala je nelagodnost nekih članica saveza tokom rata u Ukrajini. Za razliku od svojih saveznika, Ankara održava dobre odnose i sa Moskvom i sa Kijevom, protiveći se ruskoj invaziji, ali i zapadnim sankcijama protiv Rusije.

(JA/EURACTIV.rs)