Šta će odrediti dalji tempo pregovora o članstvu Srbije u EU i da li je naša zemlja spremna za otvaranje klastera 3?
Napredak Srbije u oblasti vladavine prava i normalizacija odnosa sa Prištinom odrediće dalji tempo pregovora o članstvu Srbije u EU, navodi se u nacrtu zaključaka o Srbiji i politici proširenja u koji je RTS imao uvid.
Prema njihovom pisanju, nacrt podseća na ocenu Evropske komisije da je Srbija tehnički spremna za otvaranje pregovaračkog klastera 3 o konkurenciji i inkluzivnom rastu, ali stoji da će Savet EU "nastaviti sa procenom", bez navođenja kada će klaster biti otvoren.
EU očekuje od Srbije da "pojača napore" u reformi pravosuđa, slobodi medija i usklađivanja sa spoljnom politikom EU.
Od naše zemlje se traži da u potpunosti primeni sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom i učini više u procesuiranju odgovornih za napade u Banjskoj, navodi se u tekstu. Njega bi trebalo da usvoje ministri evropskih poslova, a zatim i lideri EU na samitu 14. i 15. decembra u Briselu.
U nacrtu za koji postoji mogućnost dopune pre usvajanja, EU izražava žaljenje što nijedna strana nije primenila obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i poziva Beograd i Prištinu da "bez odlaganja i preduslova" primene isti , "što uključuje i formiranje ZSO".
Stoji i da EU izražava "snažnu osudu nasilnih napada" na kosovsku policiju u Banjskoj 24. septembra i nasilja protiv KFOR-a, organa reda, građana i medija tokom protesta kosovskih Srba 29 maja ove godine.
U skladu sa tim, od Srbije očekuje da sarađuje u potpunosti sa istragom, uhapsi i privede pravdi počinioce napada.
"EU žali što Srbija nije preduzela dovoljne korake u ovom pogledu", navodi se dalje u tekstu zaključaka.
EU je izrazila zabinutost zbog "ponovljanog gomilanja" vojnih snaga u blizini Kosova, ali su pozdravljeni neki "koraci u dobrom pravcu", kao što je poziv Beograda Srbima da učestvuju na lokalnim izborima na severu Kosova.
U zaključcima se od Evropske komisije traži da hitno u pregovore Srbije o članstvu formalno unese obavezu primene Sporazuma o putu ka normalizaciji.
"Savet zahteva od Evropske komisije i Visokog predstavnika da hitno, pre kraja januara 2024, dopune merila za poglavlje 35 u pregovorima Srbije o članstvu", stoji u nacrtu zaključaka.
Beograd i Priština treba da se uzdrže od provokacija i jednostranih poteza koji mogu da izazovu nasilje, uz upozorenje da će izostanak deeskalacije imati "negativne posledice."
Tako je "EU spremna razmotri dodatne mere usmerene na Beograd i Prištinu ako to bude potrebno."
EU pozdravlja, kako navodi, pravovremeno usvajanje ustavnih amandmana i zakona o njihovoj primeni, ali ističe da je "dodatni rad" neophodan u oblasti pravosuđa, te poziva Srbiju da ispuni merila u poglavljima 23 i 24.
Naglašava se i zabrinutost zbog "ograničenog napretka" u oblasti slobode izražavanja i nezavisnosti medija i poziva na "efektivnu primenu medijske strategije".
Od vlasti u Srbiji se očekuje da "objektivno i nedvosmisleno" govore u javnosti o EU, i da se angažuju na sprečavanju dezinformacija i "spoljnih manipulacija kroz sve medijske kanale".
Savet EU traži od Srbije da pojača napore na usklađivanju sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije prema Rusiji i Belorusiji, i da se "uzdrži od poteza i izjava" koje idu protiv pozicija EU u strateškim spoljnopolitičkim pitanjima. S druge strane, EU pozdravlja humanitarnu i drugu pomoć Srbije Ukrajini.
U dokumentu se uvažava napredak koji je Srbija učinila u usklađivanju sa viznom politikom EU, a pozdravljen je i dobar nivo pripremljenosti u ekonomskim kriterijumima.
O zaključcima o politici proširenja raspravljaće Savet ministara EU 12. decembra, a zatim bi trebalo da budu i formalno usvojeni na sastanku lidera EU 14. i 15. decembra.
Na dnevnom redu samita biće i odluka o otvaranju pregovora o članstvu sa Ukrajinom, Moldavijom, i Bosnom i Hercegovinom, kao i o statusu kandidata za Gruziju.
(M.A./EURACTIV.rs)