U sklopu regionalne turneje, šef NATO-a, Jens Stoltenberg posetiće Beograd, gde će razgovarati sa predsednikom i premijerkom Srbije.

Kako su u petak saopštili iz NATO-a, Stoltenberg će se za vreme posete svakoj od zemalja sastati s čelnicima država i vlada.

Put počinje u Sarajevu

Stoltenbergova poseta regionu počinje u nedelju, 19. novembra, i to u BiH, u kojoj će boraviti dva dana.

U Sarajevu će se sastati s članovima Predsedništva BiH i s predsedavajućom Veća ministara BiH Borjanom Krišto. U planu je i njegov susret s visokim predstavnikom u BiH Kristijanom Šmitom, kao i sa predstavnicima NATO-a i međunarodne zajednice u toj zemlji, najavili su iz NATO-a.

Poseta Stoltenberga BiH dolazi u osetljivom trenutku kada BiH, s jedne strane, očekuje početak pregovora o ulasku u EU, dok su, s druge strane, unutrašnje napetosti u zemlji sve jače.

Tako je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poslednjih meseci u više navrata zapretio odcepljenjem tog entiteta od BiH. Nedavno je otišao i korak dalje kada se založio za stvaranje "velike Srbije", koja bi, po njemu, trebala obuhvatiti Srbiju s Kosovom, Crnu Goru i Republiku Srpsku. Naglasio je, međutim, kako taj cilj želi da ostvari mirnim putem.

Evropska komisija je nedavno preporučila otvaranje pristupnih pregovora s BiH, ali tek nakon što Sarajevo ispuni određene uslove, odnosno usvoji nekoliko zakona koje u Briselu smatraju važnim za dalje napredovanje BiH prema Uniji. Usvajanje tih zakona, koji su u velikoj meri već usklađeni na političkom nivou, uglavnom blokiraju predstavnici Republike Srpske.

Osim toga, u Banja Luci ne priznaju ni Šmita za visokog predstavnika u BiH, tvrdeći da nije dobio potvrdu Veća bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Iako je ranije i Republika Srpska podržavala ulazak BiH u NATO, zbog čega su u vojnom sektoru BiH sprovedene opsežne reforme, u Banja Luci se sada protive pristupanju BiH NATO-u, tvrdeći da BiH mora slediti politiku neutralnosti kakvu je usvojila susedna Srbija.

U EU i NATO-u su zabrinuti i zbog snažnih odnosa koje Dodik ima s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Međunarodna je zajednica zabrinuta i zbog zategnutih odnosa između Hrvata i Bošnjaka u drugom BiH entitetu, Federaciji BiH.

Zato će Stoltenbergova poseta biti prilika i za razgovor s domaćinima o tim temama, pre svega, o daljim odnosima BiH s NATO-om.

Poseta Kosovu i Metohiji

U ponedeljak, 20. novembra, Stoltenberg iz Sarajeva putuje u Prištinu, gdje će se sastati s kosovskom predsednicom Vjosom Osmani-Sadriu i premijerom Albinom Kurtijem.

Kako su saopštili iz NATO-a, Stoltenberg će na Kosovu posetiti vojnike KFOR-a, čiji najveći deo dolazi iz članica NATO-a, među kojima i iz Hrvatske.

Stanje na Kosovu već je mesecima na ivici izbijanja novog rata. Situacija je kulminirala krajem septembra, sukobom pripadnika kosovske policije i ilegalne srpske naoružane grupe pod vodjstvom Milana Radoičića u Banjskoj, na severu Kosova i Metohije.

U ratu s NATO-om 1999. godine Srbija je izgubila nadzor nad Kosovom. Civilnu vlast nad tom  južnom srpskom pokrajinom preuzeo je UN (UNMIK), dok je vojnu vlast preuzeo KFOR, koji se nalazi pod zapovedništvom NATO-a. Na Kosovu je prisutna i EU, koja je tamo poslala svoju misiju EULEX.

Završetkom rata Srbije (odnosno tadašnje SR Jugoslavije) i NATO-a, politički status Kosova ostao je nerešen. Kako pregovori Beograda i Prištine nisu dali rezultata, Kosovo je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost, koju je dosad priznalo stotinak država.

Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, koja ga i dalje smatra svojom pokrajinom. Taj stav dele i neke članice EU (Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar) i NATO-a (sve nabrojane, osim Kipra). Među zemljama regiona, nezavisnost Kosova nije priznala ni BiH.

Osim političkog, pravnog i diplomatskog, problem na Kosovu postoji i na terenu. Na severu Kosova, severno od reke Ibar, većinsko je srpsko stanovništvo koje ne priznaje kosovsku državu i njena tela vlasti. Sve donedavno na severu Kosova funkcionirale su institucije Srbije, a neke su i danas tamo prisutne, dok kosovskih institucija gotovo da i nije bilo.

Nakon nereda koji su zahvatili sever Kosova krajem prošle godine, kada je Priština od Srba severno od Ibra zatražila da prihvate kosovske registarske tablice, Srbi su se povukli iz kosovskih institucija.

Srbi na Kosovu su nezadovoljni i zato što Priština još nije formirala Zajednicu srpskih opština, koja bi trebala da obuhvati 10 opština u kojima su Srbi većina, severno, ali i južno od Ibra. Formiranje te zajednice kao oblika lokalne samouprave Srba na Kosovu predviđeno je još sporazumom Beograda i Prištine iz 2013. godine.

Povlačenje Srba iz kosovskih institucija stvorilo je vakuum koji su popunile kosovske institucije, poslavši na sever, između ostalih, i kosovsku policiju.

Na izborima koji su u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova održani na proleće ove godine, a na koje je izašlo manje od četiri posto upisanih birača, budući da su lokalni Srbi bojkotovali izborni proces, u većinski srpskim opšinama na severu Kosova (Severna Kosovska Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić) uspostavljena je vlast koju mahom čine etnički Albanci, iako ih je na severu Kosova i Metohije malo.

U takvoj situaciji, na severu Kosova i Metohije često izbijaju sukobi između KFOR-a, kosovskih vlasti i etničkih Srba.

Kosovo je krajem prošle godine predalo zahtev za pristupanjem EU. Za sada još nema odgovora iz Brisela. U ovom trenutku je teško proceniti kada bi Priština mogla dobiti odgovor, budući da deo članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova.

U planu i sastanak s Vučićem i Brnabić

U utorak, 21. novembra, Stoltenberg putuje u Beograd, gde će se, prema najavama iz NATO-a, sastati sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić.

Srbija nije članica NATO-a, ali teži članstvu u EU. Iako Beograd pregovara o ulasku u EU od 2014. godine, pregovori su spori, a poslednjih godina nije otvoreno nijedno novo poglavlje.

Srbija je 2007. godine proglasila neutralnost i ne želi da se priključi NATO-u. Umesto toga, u Beogradu žele da razvijaju odnose kako sa Zapadom, tako i sa Rusijom i Kinom.

Zato je Srbija među retkim evropskim zemljama koje nisu uvele sankcije Rusiji, iako je Beograd u više navrata osudio rusku invaziju na Ukrajinu. Rusija je u Veću sigurnosti UN-a vodeći saveznik Srbije kada je reč o problemima na Kosovu i Metohiji.

Odnos prema Rusiji i česti incidenti na Kosovu problem su i u odnosima Srbije i EU. Brisel od Beograda traži da uvede sankcije Moskvi i tako svoju spoljnu politiku uskladi sa spoljnom politikom EU. U Beogradu, međutim, kažu da neće uvoditi sankcije Rusiji.

Srbija se, inače, nalazi pred vanrednim parlamentarnim izborima koji su raspisani za 17. decembar.

Ceo tekst pročitajte na EURACTIV.hr

(EURACTIV.rs)