Rusija bi mogla nuklearnim oružjem da izazove svetsku kataklizmu, kaže za EURACTIV Hrvatska stručnjak za međunarodnu bezbednost. Reakciju Evrope i Zapada u vidu ujedinjenja Moskva nije očekivala.

"Otkako je počeo rat, Rusija često preti nuklearnim terorom. I to je još jedan element iracionalizma. Nuklearno oružje je defenzivno oružje, ono je sredstvo odvraćanja. Onaj ko bi upotrebio nuklearno oružje zna šta ga nakon toga čeka - nuklearni odgovor druge strane. To bi bilo međusobno uništenje", rekao je profesor Bilandžić za EURACTIV Hrvatska.

"To je, naravno, racionalan okvir nuklearne politike. No, s obzirom na puno iracionalizma u ovom ratu i budući da Rusija ima i taktičko nuklearno oružje, a da Putin smatra da ne sme da izgubi rat, ne može se isključiti ni mogućnost da cela priča pređe u fazu ruskog ruleta. U tom slučaju ni opcija nuklearnog terora nije isključena, posebno ako Rusija izgubi rat. To bi, međutim, onda bila i svetska kataklizma", ocenio je on.

Postoji li opasnost od hibridnog rata?

"Nema nikakve dileme da smo suočeni s propagandnim delovanjem Rusije. To čak nisu ni samo propagandno-psihološke operacije, već ima i dosta tajnih obaveštajnih operacija. One podrazumevaju poseban mehanizam državnih uticaja na nekom području, ali bez otkrivanja vlastite umešanosti. Takve su operacije mnogo ozbiljnije i opasnije od samog propagandno-psihološkog rata", rekao je on.

Ruski obaveštajni podaci su, smatra profesor Bilandžić, podbacili kada je reč o proceni stanja ruske vojske.

"Borbene sposobnosti ruske vojske su potpuno pogrešno procenjene. Tehnologija, koja je na strani Rusije, bez ostalih faktora ne pobeđuje u ratu. U ratu pobeđuju profesionalizacija vojnih snaga, junaštvo, moral i hrabrost. Sve je to na strani Ukrajine, a ne Rusije. Još jedna pogrešna procena Rusije bila je teza o razjedinjenosti Zapada. Zapad je jednoglasno stao na ukrajinsku stranu i uveo sankcije Rusiji, što je ne samo politički stav o neprihvatljivosti agresije, već i akcije koje imaju za cilj ograničiti mogućnosti ratovanja, i to udarom na ekonomski sistem, što Rusija nije očekivala", rekao je on.

"Evropa nije očekivala pokretanje rata i agresiju je dočekala zatečena bez obzira na činjenicu da ukrajinska kriza postoji od kraja 2013. ili od početka 2014. godine, kada je Rusija anketirala Krim. Međutim, odgovor Evrope u ovom ratu je fascinantan. Evropa i Zapad su pokazali jedinstvo i to se neće promeniti u doglednoj budućnosti. Zapad će sigurno uraditi sve što može da omogući Ukrajincima da se odbrane. Tako da se može reći da je Evropa doživela dodatnu koheziju: umesto razjedinjavanja Evrope, na šta su u Moskvi računali, događa se NATO-izacija Evrope", rekao je on.

Ceo intervju pročitajte na portalu EURACTIV Hrvatska.

(EURACTIV.rs)