Ahtisarijev plan, koji je finski diplomata plasirao 2007. godine posle neuspelih pregovora dve strane, predviđao je nadziranu nezavisnost Kosova

Tadašnji generalni sekretar UN Kofi Anan postavio ga je na tu funkciju, a njegov plan je, iako odbačen od strane Saveta bezbednosti i Srba, postao osnova za proglašenje jednostrane nezavisnosti Kosova i dalje je njegovu "karijeru u regionu obeležio niz kontroverzi".

Ahtisarijev plan, koji je finski diplomata plasirao 2007. godine posle neuspelih pregovora dve strane, predviđao je nadziranu nezavisnost Kosova. Priština ga je prihvatila kao osnov svog ustava, proglasila nezavisnost, ali nije uvažila, niti poštuje njegove delove koji se tiču prava srpske manjine. 

On je predviđao gašenje institucija lokalne samouprave Srbije na severu Kosova, a zdravstvene i obrazovne insitucije Srbije bi mogle da nastave da funkcionišu na severu Kosova uz odobrenje Prištine, a da finansiranje ide preko centralne banke Kosova.

Važan element sporazuma bio je mandat dat međunarodnom civilnom i vojnom prisustvu na Kosovu da nadgleda sprovođenje sporazuma i pomaže nadležnim kosovskim vlastima u osiguranju mira i stabilnosti na celom Kosovu.

Ahtisarijev plan je u to vreme uživao podršku kosovskih vlasti, a usprotivila mu se Vlada Srbije.

Iako se u nacrtu dokumenta nije spominjala reč "nezavisnost", kosovski čelnici izrazili su uverenje da će "međunarodni proces rešavanja statusa Kosova, predvođen Ahtisarijem, uskoro završiti nezavisnošću Kosova" .

Pregovori posredstvom Ahtisarija, započeti u julu 2006. u Beču, završeni su u istom gradu 10. marta poslednjim sastankom strana. 

Predsednik Fatmir Sejdiu i premijer Agim Čeku, koji su u to vreme bili na čelu privremenih prištinskih institucija, nazvali su 26. mart istorijskim danom za Kosovo.

Izvor: EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI

Različiti pogledi na Ahtisarijev plan doveli su do raspoređivanja misije Ujedinjenih nacija za utvrđivanje činjenica na Kosovu, koja je imala zadatak da ispita okolnosti za sprovođenje Ahtisarijevog plana.

Delegacija je posetu Kosovu počela 27. aprila kako bi je zaključila svojim procenama koje će biti predate Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Uprkos insistiranju pristalica Ahtisarijevog plana, ovaj mehanizam, nije uspeo da postigne konsenzus o rešavanju statusa Kosova.

Rusija, glavni protivnik plana, kasnije je stavila veto na nacrt rezolucije evropskih članica Veća, Nemačke i Sjedinjenih Država, koja je trebala da zameni Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti, otvarajući put stupanju na snagu plana.

Razgovori između Prištine i Beograda vođeni do decembra 2007. godine uz posredovanje međunarodne "trojke" koju su činili Amerikanac Frank Vizner, Nemac Volfgang Išinger i Rus Aleksandar Bocan Harčenko. Ovi pregovori su se takođe pokazali neuspešnim.

Kosovo je 17. februara 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost.

(EURACTIV.rs)