Svi rokovi jasno su određeni Ustavom i zakonima Republike Srbije i datum samih izbora ne može biti proizvoljno određen već se oni moraju poštovati.

Hoćemo li imati izbornu jesen ili zimu u Srbiji ili će se rukovodstvo države birati u redovnom terminu naredne godine, koji datumi su "u igri", ko raspisuje, a ko raspušta...na pitanja koja se poslednjh nedelja najglasnije čuju možda smo već i dobili odgovor - ostavke gradonačelnika i čelnih ljudi opština ukazuju da bi na birališta najverovatnije mogli u terminu koji je i predsednikk Aleksandar Vučić pominjao, 17. decembra.

Svi rokovi jasno su određeni Ustavom i zakonima Republike Srbije i datum samih izbora ne može biti proizvoljno određen već se oni moraju poštovati.

Beogradski izbori

Da bi se beogradski izbori održali 17. decembra, gradonačelnik Aleksandar Šapić morao je da podnese ostavku najkasnije do 2. oktobra, ali je on to učinio tri dana ranije. Prema zakonu, od podnošenja ostavke mora da prođe minimum 75 dana da bi se izbori održali – 30 dana je zakonski rok da se izabere novi gradonačelnik, što se gotovo izvesno neće desiti i 45 dana koliko minimalno traje kampanja za izbore.

Ako se ovi izbori održe istog dana kao i parlamentarni, svi rokovi važeći za izbore za narodne poslanike primenjuju se i za izbore za gradske odbornike.

Ista procedura za raspisivanje izbora odnosi se i na lokalne, a raspisuje ih predsednik Narodne skupštine. Predsednici opština i gradonačelnici 170 jedinica lokalne samouprave u Srbiji moraju da podnesu ostavke minimum 75 dana pre izbornog dana. To znači da, ukoliko je namera da se izbori održe 17. decembra, oni se moraju povući najkasnije do 2. oktobra.

Po izbornom kalendaru, ipak, redovni lokalni izbori bi trebalo da budu održani u junu 2024. godine. Zajedno sa lokalnim, sledeće godine trebalo bi da se održe i redovni pokrajinski izbori.

Ukoliko bi i oni dobili svoju vanrednu opciju, za sve rokove mora da se u obzir uzme činjenica da od njihovog raspisivanja do izbornog dana ne može da prođe manje od 30, niti više od 60 dana.

Rokovi duži za parlamentarne izbore

Kada je reč o parlamentarnim izborima, rokovi su duži i procedura se razlikuje u odnosu na ostale. Na obrazloženi predlog Vlade predsednik Srbije može da raspusti skupštinu. Između predloga i odluke dovoljno je da prođe samo jedan dan.

To znači da Narodna skupština može da se raspusti 2. novembra, te da se uz kampanju od 45 dana izađe na izbore 17. decembra.

Osim raspuštanja, postoji opcija i za glasanje nepoverenja Vladi, nakon čega je predsednik Republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Tada Skupština ima rok od 30 dana da izabere novu Vladu, a ukoliko u tome ne uspe, predsednik Republike je dužan da je raspusti i da raspiše parlamentarne izbore. 

Još jedan scenario koji bi mogao da dovede do novih izbora jeste ostavka predsednika Vlade.

Narodna skupština tada ostavku konstatuje na prvoj narednoj sednici, a predsednik Republike ima obavezu da pokrene postupak za izbor nove Vlade.

Ako Narodna skupština ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke, predsednik Republike raspušta parlament i raspisuje izbore za narodne poslanike.

Vučić raspušta Narodnu skupštinu, u Vojvodini nešto drugačije

Dok, prema Ustavu, Skupština u Vojvodini može da se raspusti sama, u Beogradu to čini predsednik Vučić.

Kada je o izborima u pokrajini Vojvodini, situacija je jednostavnija. Skupštini može prevremeno da prestane mandat na predlog jedne trećine poslanika, dok će konačnu odluku doneti većinom od ukupnog broja poslanika. To znači da vlast u pokrajini, koju čine SNS i SPS može da donese odluku da se samoraspusti, što znači ubrzan put ka izborima.

Uz kampanju koja u pokrajini traje između 30-45 dana, ovi izbori mogu da budu spojeni sa beogradskim i parlamentarnim.

Koji su rokovi "u igri" naredne godine?

Ako se pak vlast opredeli da na izbore ipak ide u martu naredne godine, na raspolaganju su joj četiri termina: 3, 10, 17 i 24. mart. Kako se katolički Uskrs obeležava 31. marta, male su šanse da tada bude planirano glasanje.

To onda znači, da bi bili, recimo, održani 3. marta, izbori bi mogli najranije da budu raspisani 3. januara.

(EURACTIV.rs)