O francusko-nemačkom predlogu za Kosovo i Metohiju, Zajednici srpskih opština i potezima Srbije, pravnik i dugogodišnji aktivista za ljudska prava, Milan Antonijević u intervjuu za EURACTIV.

"Bombardovali su nas nekoliko meseci kasnije. Tadašnja rečenica koju je predsednik Srbije moj imenjak, Milutinović poslao našoj javnosti da su oni 'pobrkali lončiće' odzvanja kao dokaz nerazumevanja trenutka u kome je bila naša zemlja 1999. godine, nakon svih zločina koji su počinjeni na Balkanu i za koje su u godinama iza nas pravosnažno osuđeni mnogi, od pripadnika Škorpiona do generala koje smo plaćali iz budžeta i koje neki i danas nazivaju herojima", kazao je Antonijević.

Evropa se danas jasno odredila prema kosovskom pitanju, stavila francusko-nemački plan na pregovarački sto ispred pregovarača iz Srbije i Kosova. Evropska unija traži jedinstvo svojih članica i ocena je da o planu koji je predstavljen Beogradu i Prištini postoji saglasnost i onih zemalja unutar EU koje nisu priznale Kosovo.

"To ne znači da će te zemlje članice Evropske unije listom priznati Kosovo, već je to najava ubrzanja dugog puta ka rešenju i ka stabilnosti našeg regiona", rekao je Antonijević.

On smatra da pored jedinstvenog stava EU problem neće biti moguće rešiti ni bez SAD, kao i Rusije, koja kosovsku krizu već koristi za svoje potrebe, pozivajući se na primer Kosova kada govori o oblastima Ukrajine koje je nedavno anektirala i za oblasti koje pokušava da osvoji. Antonijević dodaje i da je Srbija zauzela dobar stav ne priznajući ni aneksiju, ni referendume koji su održani u ovim delovima Ukrajine, tokom sukoba, pod patronatom Kremlja.

"Na francusko-nemački predlog, koji je sada prihvaćen kao evropski je, koliko vidim, u ovom trenutku, Srbija spremna da pristane, pod solidnim pritiskom zapadne petorke koja je jasno stavila do znanja kakve posledice čekaju Srbiju i njene građane ako odbije. U javnosti se pojavio niz mera koje Srbija može trpeti ukoliko ne bude konstruktivna, od zaustavjanja evropskih integracija, svojevrsnih sankcija u vidu zaustavljanja i povlačenja evropskih investicija, pa i ukidanja bezviznog režima. Predlog sporazuma je dobar, kako za srpsku zajednicu na severu, tako i za enklave. To bi uklonilo mogućnost eskalacije sukoba koji Srbiji ne odgovara, a naročito ne ljudima koji žive na Kosovu i koji i pored svih pritisaka i izazova teškog života ne žele da napuste Kosovo. Srbija im u toj odlučnosti da ostanu na Kosovu mora pomoći, pre svega za pregovaračkim stolom, gde se govori i o značajnoj ekonomskoj podršci delovima Kosova u kojima žive Srbi", ističe Antonijević.

On je u intervjuu za EURACTIV naglasio da rešenja nisu brza i da deset godina od potpisivanja sveobuhvatnog sporazuma, uz brzi ekonomski razvoj čitavog regiona i podršku EU, između Beograda i Prištine imaćemo zamrznuti mir, umesto današnjeg zamrznutog konflikta, a potom i puni mir.

"Kada imate zamrznuti mir, topljenjem tog leda nepoverenja koji je sada okovao bilo kakvu šansu da razmišljamo o pomirenju, ostaje nam samo mir. Tek tada ćemo znati da li smo uspeli da izgradimo i sačuvamo pre svega bezbednost svih građana, ali i da naš region okrenemo ka razvoju, bilo kroz Otvoreni Balkan iz naše, domaće kuhinje ili druge konstruktivne regionalne inicijative pre svega Evropske unije, poput Berlinskog procesa", objasnio je svoje viđenje Antonijević.

Za njega je normalizacija odnosa samo početak. "Važno je da znamo da svaku teritoriju, koliko god da je mirna, u jednom trenutku mnogi mogu destabilizovati. Takvih primera je kroz istoriju mnogo, živimo na trusnom području po pitanju istorije. To samo zahteva odgovorno ponašanje političkih lidera, naroda i svih uključenih u proces, koji bi trebalo da ide ka tome da ne razmišlja o sukobima nego o realnim životnih kategorijama. Pitanja koje želim više da čujem, kazao je dugogodišnji aktivista za ljudska prava, su usmerena na poštovanje ljudskih prava, decu i žene i zaštitu od nasilja, poštovanje radnih prava, a odgovore sa obrisanim nacionalnim predznacima, jer oni u ljudskim pravima ništa ne znače, vi prava imate, kojoj god naciji da pripadate.

"Mi smo imali periode kroz istoriju kada se temeljno gradio sistem zaštite ljudskih prava, od institucija, Zaštitnika građana, do brojnih drugih. Bilo je i jasnih pokušaja pravljenja mosta između Srba i Albanaca. Sada je izgleda mnogo lakše političarima da deluju iz dubokih rovova. Postavljam pitanje, čiji je interes da Srbi i Albanci ne sarađuju i da ostanu nerazvijeni? Zašto ne bismo zajedno otvarali nova tržišta za naše poljoprivredne i IT proizvode? Zajednički interes na čitavom Zapadnom Balkanu je da mladi ostaju u našem regionu, a na to se mogu odlučiti ukoliko se ekonomski razvoj i saradnja u regionu ubrza", naznačio je Antonijević.

Vratimo se na pregovore, šta nam tu još ostaje?

"Neophodno je formirati Zajednicu srpskih opština, usaglasiti statut ove zajednice i jasno propisati nadležnosti prema Briselskom sporazumu, dodaje Antonijević i naglašava da se fracusko-nemački predlog odnosi na normalizaciju odnosa, a deo se tiče i ekonomske podrške pre svega severu Kosova i enklavama, ali i Srbiji i Kosovu.

"Izjava Milorada Dodika da ZSO treba da bude kao Republika Srpska ne doprinosi pronalaženju rešenja i zaista se pitam šta mu bi da oteža položaj Srbije u pregovorima sa Prištinom, ali se nadam da je to još jedna njegova izjava da mu prođe dan", napomenuo je on i naglasio da iz svega što čita kao i iz susreta koje je i sam imao sa evropskim zvaničnicima, zaključuje da je Evropska unija spremna da da svoj puni doprinos stvaranju održivog mira između Kosova i Srbije.

"Konstruktivan pristup koji godinama ima naša zemlja u pregovorima, jasno je, ne odgovara trenutnoj vlasti u Prištini koja na svaki način pokušava da odvrati Srbiju od pregovaračkog stola", podvukao je Antonijević.

Prema njegovom mišljenju taj prostor možete i u Beogradu i u Prištini zvati Kosovo ili Kosovo i Metohija. To nije vrednosni sud jer pre svega govorimo o ljudima koji žive na trusnom području. Oni koji su pojam vekovnog stradanja, a naročito u novijoj istoriji, od početka devedesetih do danas i tu nacionalni predznak ništa ne znači. Kosovo ili Kosovo i Metohija nije toponim, već duga istorija koja povezuje srpski i albanski narod i jedino tako ga možemo i treba doživljavati. Budućnost naša dva naroda još nismo izgradili i o tome danas i govorimo. Antonijević objašnjava da bi sa druge strane ukoliko govorimo o rešenjima, mogli da pravimo paralelu sa Makedonijom koja je, da bi okončala sukob sa Grčkom koji je bio mnogo manjih razmera, promenila ime.

Da li je došao trenutak da se "kosovski čvor", kako ste ga nazvali, zauvek reši?

"Jeste, došao je trenutak da se pitanje Kosova reši. Moramo biti svesni činjenice da je i Evropa ušla u novo razdoblje 24. februara 2022. Ovaj rat koji je Rusija započela, je, nakon pada berlinskog zida, nova tektonska promena evropske politike. Očekujem da ne prespavamo i nju, kao što smo prespavali pad Berlinskog zida i ušli u ratove devedesetih. No, tu su pregovori, podrška i solidarnost, koje su evropske vrednosti i na njih treba računati u narednim godinama", smatra Milan Antonijević.

Na kraju, građanima i svim čitaocima EURACTIV, Antonijević je čestitao Dan državnosti, uz napomenu da se državnost gradi pre svega uspešnim prevazilaženjem konflikta, izgradnjom jakih institucija i zaštitom ljudskih prava svakog pojedinca.

(EURACTIV.rs)