Grupa 20 usvojila je deklaraciju na samitu G20 u Nju Delhiju konsenzusom u kojoj se izbegava osuda Rusije za rat u Ukrajini, ali se pozivaju sve države da ne koriste silu za zauzimanje teritorije.

"Na osnovu napornog rada svih timova, dobili smo konsenzus o Deklaraciji samita lidera G20. Najavljujem usvajanje ove deklaracije", rekao je Modi liderima, uključujući američkog predsednika Džoa Bajdena i šefove vlada i država širom sveta.

"U skladu sa Poveljom UN, sve države moraju da se uzdrže od pretnje ili upotrebe sile da traže teritorijalnu akviziciju protiv teritorijalnog integriteta i suvereniteta ili političke nezavisnosti bilo koje države. Upotreba ili pretnja upotrebom nuklearnog oružja je nedopustiva", navodi se u deklaraciji.

Konsenzus je bio iznenađenje jer je G20 duboko podeljena po pitanju rata u Ukrajini, pri čemu su zapadne zemlje ranije zagovarale snažnu osudu Rusije u Deklaraciji lidera, dok su druge zahtevale fokusiranje na šira ekonomska pitanja.

Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da deklaracija nije "ništa za ponos", dodajući da bi ukrajinsko prisustvo omogućilo učesnicima bolje razumevanje situacije.

Jasan stav o "invaziji"

Međutim, nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da deklaracija pokazuje jasan stav o invaziji Rusije na Ukrajinu rekavši da se teritorijalni integritet zemalja ne može dovesti u pitanje nasiljem.

Britanski premijer Riši Sunak rekao je da je deklaracija imala "veoma jak jezik o ruskom ilegalnom ratu u Ukrajini".

"Mislim da je to dobar i snažan ishod".

Izvor: EPA-EFE/HARISH TYAGI

U deklaraciji se takođe poziva na sprovođenje crnomorske inicijative za bezbedan protok žita, hrane i đubriva iz Ukrajine i Rusije. Moskva se povukla iz sporazuma u julu zbog, kako je nazvala, neuspeha da ispuni svoje zahteve za sprovođenje paralelnog sporazuma o ublažavanju pravila za sopstveni izvoz hrane i đubriva.

Kako su uspeli da reše nesuglasice?

Kako su mediji pisali, tokom prvog dana lideri G20 nisu bili u stanju da reše nesuglasice oko formulacije deklaracije o ratu u Ukrajini na Samitu, ostavljajući liderima blokova mogućnost napredovanja tokom dvodnevnog sastanka.

Lideri G20 su bili u problemu zbog dogovora oko terminologije zbog razlika u mišljenju u vezi sa ratom, nadajući se da će ubediti Rusiju da napravi saopštenje.

Indijski lider G20, ili pregovarač, Amitabh Kant, rekao je ranije tog dana da je "Deklaracija lidera iz Nju Delhija skoro spremna, ne bih želeo da se zadržavam na njoj... Ova deklaracija će biti preporučena liderima".

Jedan izvor je rekao Rojtersu da je zajednička deklaracija mogla, ali nije morala da dođe do jednoglasnog sporazuma. Mogla je da ima različite paragrafe koji bi iznose stavove različitih zemalja. Ili bi mogla da zabeleži slaganje i neslaganje u jednom pasusu.

"Možemo zataškati razlike i dati opštu izjavu u kojoj kažemo da treba da imamo mir i harmoniju širom sveta tako da se svi slažu", rekao je drugi izvor.

Prema drugom izvoru iz jedne od zemalja G20, paragrafe o ratu protiv Ukrajine dogovorile su zapadne zemlje i poslate su Rusiji da iznese svoje stavove.

Izvor: EPA-EFE/HARISH TYAGI

Zvaničnik je rekao da je Rusija imala opciju da prihvati stavove zapadnih zemalja i pruži svoje neslaganje kao deo izjave. U nedostatku sporazuma, Indija bi morala da izda izjavu predsedavajućeg, što bi značilo da G20 po prvi put posle 20 godina samita ne bi imala deklaraciju.

Indija odradila odličan posao?

Jedan diplomata EU rekao je da je Indija odradila "odličan" posao kao domaćin u traženju kompromisa.

Dokument je pokazao da je grupa pristala da se pozabavi ranjivostima duga u zemljama sa niskim i srednjim prihodima "na efikasan, sveobuhvatan i sistematičan način", ali nije napravila nikakav novi akcioni plan.

Nacrt takođe pokazuje da su se zemlje obavezale na jačanje i reformu multilateralnih razvojnih banaka, dok su prihvatile predlog za strožiju regulativu kriptovaluta.

Takođe su se uslaglasile da je svetu potrebno ukupno 4 triliona dolara u jeftinom finansiranju godišnje za energetsku tranziciju.

U petak su ulice obično užurbanog glavnog grada Nju Delhija bile puste, a kompanije, kancelarije i škole su zatvorene kao deo bezbednosnih mera kako bi se obezbedio nesmetano odvijanje sastanka G20.

Bez Sija i Putina

Očekivanje je bilo da će samitu u Nju Delhiju dominirati Zapad i njegovi saveznici. Kineski predsednik Si Đinping preskočili su sastanak i umesto njega poslali premijera Li Kjanga, dok je ruski predsednik Vladimir Putin takođe bio odsutan.

Između ostalih, prisustvoao je američki predsednik Džo Bajden, nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron, britanski premijer Riši Sunak, Mohamed Bin Salman iz Saudijske Arabije i Fumio Kišida iz Japana.

U Nju Delhiju, Sunak je rekao da nije njegovo mesto da govori Indiji kakav stav treba da zauzme prema ratu u Ukrajini.

"Nije na meni da govorim Indiji koje pozicije da zauzme po međunarodnim pitanjima, ali znam da je Indiji s pravom stalo do međunarodne vladavine prava, Povelje UN i poštovanja teritorijalnog integriteta", rekao je Sunak indijskoj novinskoj agenciji ANI.

Indija je izbegavala da okrivi Moskvu za rat i pozvala je na rešenje kroz dijalog i diplomatiju. Fajnenšel tajms je u četvrtak izvestio da će Sunak pozvati svog indijskog kolegu da "prozove" Rusiju zbog njene invazije u februaru 2022.

Predsedavanje Indije

Modijeva vlada predviđa indijsko predsedavanje grupom i samit kao dobru šansu za brzorastuću ekonomiju zemlje i njenu rastuću poziciju u geopolitičkom poretku.

Nju Delhi se pripremao za okupljanje tako što je izgradio potpuno novu infrastrukturu i zaposlio hiljade naoružanih pripadnika obezbeđenja koje čuvaju stražu.

Izvor: EPA-EFE/DIVYAKANT SOLANKI

Više od 100 tibetanskih izbeglica organizovalo je u petak protest daleko od centra grada, zahtevajući da se na samitu razgovara o "okupaciji" njihove zemlje od strane Kine.

U nacrtu se nije govorilo o postupnom ukidanju fosilnih goriva.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da lideri G20 imaju moć da resetuju klimatsku krizu koja "izmiče kontroli" i pozvao ih da preoblikuju globalna finansijska pravila koja je opisao kao zastarela i nepravedna.

"Klimatska kriza se dramatično pogoršava – ali kolektivnom odgovoru nedostaje ambicija, kredibilitet i hitnost", rekao je Gutereš.

(EURACTIV.rs)