Kada neko odluči da pomogne vojno okupiranoj zemlji oklevanje može biti veoma skup odgovor, rekao je Žozep Borel na letnjem seminaru u španskom gradu Santanderu

"Kada neko odluči da pomogne vojno okupiranoj zemlji (...) oklevanje može biti veoma skup odgovor", rekao je Borel, govoreći na letnjem seminaru u španskom gradu Santanderu zajedno sa ministrom inostranih poslova Austrije Aleksandrom Šalenbergom i litvanskim kolegom Gabrijeliusom Landsbergisom.

On je dodao da bi u smislu "oklevanja" Zapada, da su odluke donete brže i sa više iščekivanja u vezi sa sistemima naoružanja koje su na kraju poslate, "onda bi verovatno rat krenuo drugim putem, a mi bismo u svakom slučaju spasio živote."

Borel je takođe postavio pitanje zašto je Zapad samo postepeno pojačavao podršku Ukrajini, pozivajući se na mukotrpnu odluku da se prvo povuku linije na različitim sistemima naoružanja da bi se kasnije Kijev snabdeo svim njima.

Rekao je da ne veruje da je ovo "namerna taktika u stilu 'Ja ću samo davati podršku u prevrtanjama da bi se rat nastavio i da bih mogao da oslabim Rusiju besplatno.' kao i da ne veruje da je to makijavelističanstvo taktika.

Prema njegovim rečima, oklevanje je bilo "više političko" i povezano je sa „unutrašnjom ravnotežom u američkom političkom sistemu i sa strahom od izazivanja svojevrsne reakcije” Rusije.

Izvor: EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON

Landsbergis je, ranije o istom pitanju, retorički upitao zašto Ukrajini nije data sva potrebna poluga za pobedu.

"Ili se situacija nije smatrala dovoljno ozbiljnom (...), ili je postojao strah od toga šta će se dogoditi ako sa Rusijom, ako Ukrajini damo dovoljno veliki štap i polugu, bude efikasna i nuklearna sila izgubi rat koji je započela", rekao je Landsbergis .

"Ako je ovo poslednje pokretač politike da Ukrajini ne damo veliki štap, onda ulazimo u novo poglavlje u kojem je ’moć u pravu‘, ovo je veoma opasan svet", rekao je on.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba, koji je prisustvovao događaju preko video-poziva, demantovao je narativ Rusije, prema kojem bi najnovija odluka Danske i Holandije da Ukrajini isporuče borbene avione F-16 predstavljala eskalaciju nasilja.

"Nije tako; branimo naše vrednosti, (...) kontraofanziva je živa i napredovaće, čak i ako ne bude napredovala onoliko brzo koliko su mnogi očekivali, (...) pokušajte sami i onda ćemo pričati", rekao je Kuleba, odbacujući kritike o tome. sporost.

Njegovi komentari usledili su nakon izvještaja američkih obavještajnih službi ranije ove sedmice u kojem se navodi da je malo verovatno da će ukrajinske snage doći i ponovo zauzeti strateški jugoistočni grad Melitopolj koji je okupirala Rusija tokom svoje kontraofanzive.

Borel je pozdravio odluku o F-16, dodajući da bi EU potencijalno mogla da pokrije deo troškova kao što je to činila i sa prethodnom vojnom pomoći ako to zemlje članice zatraže u okviru Evropskog mirovnog fonda (EPF).

On je, međutim, upozorio da nažalost, neće uskoro biti korišćeni jer ukrajinski piloti moraju da budu prethodno obučeni, a što pre počnu, to bolje.

"Ukrajina ima hendikep da nema vazdušnu podršku i rakete dugog dometa, što bi bilo veoma neophodno da spreči Rusiju da nastavi da bombarduje ukrajinske gradove", smatra on.

Očekuje se da će prvi ratni avioni zapadne proizvodnje u Ukrajinu stići početkom sledeće godine.

Sastanak u septembru

Najnovija runda mirovnih pregovora u Ukrajini početkom avgusta u Džedi, u Saudijskoj Arabiji, uz prisustvo više od 40 zemalja – uključujući Kinu – bila je još jedan korak Ukrajine da natera međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Rusiju da zaustavi rat.

Kao nastavak, krajem septembra bi mogao da se održi "skup na visokom nivou", potencijalno na marginama Generalne skupštine UN, kako bi se razgovaralo o miru u Ukrajini, rekao je Borel novinarima.

Upitan o mogućem završetku rata, Borel je rekao da ga je Rusija započela, pa Rusija mora da ga završi.

(EURACTIV.rs)