Zašto je Niger važan Americi i Evropi, i šta se tačno dogodilo u najvećoj zemlji zapadne Afrike, zbog čega je izvršen državni udar?

Niger je ključni deo afričke regije Sahel, poteza koji se proteže od Atlantskog okeana do Crvenog mora. Ovaj deo zapadne Afrike konstantno je ugrožen od strane džihadista, ali i vojnih režima. Zapadne zemlje oslanjale su se na Niger, kao relativno demokratski stabilnu zemlju, da bi se umanjili nemiri u tom području i smanjio ruski uticaj.

Geografski, Niger je najveća zemlja u zapadnoj Africi. Strateški, u njoj se nalaze francuske i američke vojne baze i smatra se važnim saveznikom u borbi protiv islamističkih pobunjenika. Američki Stejt department opisivao je Niger kao okosnicu stabilnosti Sahela i partnera u borbi protiv terorizma, odnosno grupa povezanih sa Islamskom državom i Al Kaidom.

Izvor: EPA-EFE/STR

Sa ekonomske strane, Niger je bogat uranijumom i proizvodi oko sedam odsto ukupnih svetskih zaliha. Radioaktivni metal je toliko važan ekonomiji Nigera, da se jedna od glavnih ulica u prestojnici, Niameju, zove Avenija uranijuma. Ali stanovnici Nigera konstantno su pri dnu spiska kada su životni standardi u pitanju.

Sahel nije stabilan deo planete i nasilne islamističke grupe kontrolišu delove teritorije između Malija, Nigera i Burkine Faso. Pobunjeni vojnici u Nigeru koji su svrgli predsednika naveli su upravo zabrinutost oko bezbednosti kao razlog za svoj postupak.

U regionu donekle vlada mišljenje da samo vojne intervencije mogu da reše problem pobunjenika, zbog čega postoji podrška državnom udaru. Ali nema jasnih nagoveštaja da bi vojna hunta bolje rešila to pitanje od vlade. U susednim zemljama, slični prevrati nisu dali rezultate.

Izvor: EPA-EFE/LUDOVIC MARIN

Nestabilnost regiona dodatno podstiču klimatske promene, jer temperatura u Sahelu, po mišljenjima stručnjaka, raste brže nego bilo gde na planeti. U toku je takozvana dezertifikacija, odnosno pretvaranje čitavih predela u pustinje.

U Sahelu nisu aktivni samo džihadisti, već i ruska Vagner grupa Jevgenija Prigožina. Na fotografijama nakon državnog udara i hapšenja predsednika, vide se ljudi koji mašu ruskom zastavom, pored zastave Nigera.

Bazum se pre hapšenja žalio na kampanje širenja dezinformacija od strane Vagnerovaca, koji su inače deo svojih aktivnosti finansirali eksploatacijom mineralnih resursa u drugim afričkim zemljama. Američke vlasti saopštile su da nema konkretnih dokaza da su Vagnerovci umešani u državni udar u Nigeru, ali da je situacija "promenljiva" i da je pažljivo prate. Zabrinutost je i po pitanju udaljavanja Nigera od zapadnih saveznika, i približavanja Rusiji, što se dogodilo Maliju i Burkini Faso.

Niger je bio i partner evropskih zemalja u nastojanjima da se zaustavi prolazak migranata kroz Mediteran, i prihvatio je da iz Libije preuzme stotine migranata. Takođe je Bazum pokušavao da reši problem trgovine ljudima između zapadnih i severnih zemalja Afrike.

Izvor: EPA-EFE/ISSIFOU DJIBO

(EURACTIV.rs)