Kod G7 je novac, a kod BRIKS-a su sirovine i radna snaga, dok je politička moć između dva bloka na svetskoj sceni podeljena, iako i dalje dominiraju članice G7, koje su mnogo integrisanije od članica BRIKS-a.

Kako su objavili svetski mediji, u Minsku su objasnili da je to "logičan potez u pravcu razvoja multilateralizma u svetu" i očekuju da će Belorusija uskoro postati šesta članica BRIKS-a.

Mnogo zemalja želi u BRIKS

Belorusija nije jedina zemlja koja želi u BRIKS. Članice BRIKS-a su Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, a početna slova njihovih engleskih naziva i čine skraćenicu BRICS. Osim Belorusije, želju za ulaskom u BRIKS, među ostalima, imaju i Indonezija, Kazahstan, Iran, Saudijska Arabija, Egipat, Alžir i Argentina. Kao potencijalne nove članice spominju se i Meksiko, Kuba, Venecuela i još niz drugih zemalja u razvoju, pa čak i Turska, koja je članica NATO-a i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

U Johanezburgu će se, prema najavama, od 22. do 24. avgusta održati samit BRIKS-a. U ovom trenutku, međutim, još nije poznato hoće li biti i "samit proširenja", odnosno skupa na kojem će se odlučivati o prijemu novih članica. Objavljeno je, doduše, da su na samit pozvani i predstavnici velikog broja zemalja u razvoju, ali mnoge od njih nemaju ambiciju da postanu članice BRIKS-a.

Bez odgovora iz Pretorije i Minska

EURACTIV.hr je poslao upit južnoafričkom Ministarstvu spoljnih poslova o tome da li će na samitu u Johanezburgu pojedine države dobiti poziv za članstvo u BRIKS-u, ali do trenutka pisanja ovog članka nije stigao odgovor. Treba naglasiti da BRIKS-om u ovoj godini predsedava Južnoafrička Republika.

Takođe, upućen je upit i Ministarstvu spoljnih poslova u Minsku u vezi sa tim da li Belorusija očekuje u Johanezburgu poziv za članstvo u BRIKS-u i kakve bi joj to koristi donelo. Ni iz Minska, kao ni iz još nekih metropola čije zemlje pretenduju na članstvo u BRIKS-u, nije stigao odgovor.

Iz perspektive BRIKS-a, beloruska privreda se ne razvija dovoljno brzo

Ipak, kada je reč o Belorusiji, treba upozoriti da bi proširenje BRIKS-a na tu zemlju predstavljalo odstupanje od dosadašnje prakse da se u članstvo primaju velike zemlje s ekonomijama koje se ubrzano razvijaju.

Naime, beloruski bruto domaći proizvod (BDP), prema podacima Svetske banke za 2021. godinu, iznosio je 68,2 milijarde američkih dolara, što Belorusiju na svetskoj rang listi privreda svrstava tek na 76. mesto. Tačno je iza Hrvatske, koja ima dva i po puta manje stanovnika od Belorusije. Takav BDP, za pojmove kojima barataju u BRICS-u, zapravo je vrlo mali.

S obzirom na to da se Belorusija nalazi pod sankcijama Zapada, u njenom slučaju se ne može govoriti ni o ubrzanom razvoju. Prošle godine je, na primer, BDP Belorusije, prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), opao za 4,7 odsto, što je čak i veći ekonomski pad od onog koji je u 2022. godini zabeležila susedna Rusija.

Prognoze EBRD-a za ovu godinu govore da će beloruski BDP stagnirati, odnosno da neće biti rasta, dok Rusiji stručnjaci EBRD-a u 2023. godini naveštavaju privredni rast po stopi od 1,5 odsto. U takvim uslovima, ne može se reći da se Belorusija razvija, a pogotovo ne ubrzano.

Postoji šansa da Belorusija uđe u BRICS jer iza nje stoji Rusija

S druge strane, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko bliski je saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, a reč Rusije se u BRIKS-u i te kako sluša.

Minsk i Moskva su od 1999. godine vezani (slabo funkcionalnom) Unijom Rusije i Belorusije. Belorusija je i članica proruskih blokova - Evroazijske ekonomske unije (EAEU), kao i vojnog saveza CSTO, odnosno ODKB, kako glasi njegova ruska skraćenica. Sve to znači da ne treba unapred odbaciti šanse Minska da pristupi BRIKS-u.

Ceo tekst pročitajte na EURACTIV Hrvatska.

(EURACTIV.rs)