Nova desničarska vlada Nacionalne koalicione partije, Finske partije, Švedske narodne i partije Demohrišćana objavila je, posle sedam nedelja pregovora, svoj program na 250 strana.

Buduća politika Finske prema EU izgleda kao teško izboren kompromis između najveće proevropske stranke u zemlji, Nacionalne koalicione partije (NCP) i one najkritičnije, nacionalističke Finske partije. Međutim, čini se da je ovaj drugi imao blagu prednost.

Vlada premijera Peterija Orpa (NCP) poziva se na EU kao na „najvažniji politički i ekonomski referentni okvir i zajednicu vrednosti“ koja mora usvojiti jači globalni pristup.

Takođe uključuje uvid u potencijalne „crvene linije“ i jasan stav da „Finska želi da EU igra veliku ulogu na velikim pitanjima, a malu na malim pitanjima“.

Prema vladi, Finska je spremna da se zalaže za dodatne investicije EU tamo gde ih smatra važnim, ali one treba da ostanu „prvenstveno u okviru budžeta“.

Istovremeno, „nacionalni interesi zemlje moraju biti identifikovani i zaštićeni“.

Što se tiče javnih finansija, EU „mora da pređe sa politike oporavka koja povećava teret duga na politiku održivog rasta“.

Finska će se takođe zalagati za povratak na princip bez spasavanja, gde je svaka država članica odgovorna za svoje dugove. Štaviše, finansiranje budžeta EU mora biti povezano sa poštovanjem vladavine prava, a EU se ne sme pretvoriti u „uniju asimetričnog transfera prihoda“.

Korišćeni instrument za oporavak mora se posmatrati kao „izuzetno jednokratno rešenje“, a ne kao presedan.

„Finska neće prihvatiti ponavljanje sličnog aranžmana ili njegovu trajnu formu”, navodi vlada.

Dodatno finansiranje ili potpuno nove instrumente finansiranja na nivou EU, Finska neće podržati „u trenutnoj situaciji“.

Postojeći fondovi EU prvo bi trebalo da budu prioritet i u preraspodeli. Što se tiče planiranog Evropskog fonda suvereniteta, vlada kaže da će njegova potreba biti procenjena „u vezi sa politikom državne pomoći EU i pravcem u kojem bi budući predlog Komisije usmerio korišćenje fonda“.

Čak i ako vlada kaže da ima za cilj jačanje sposobnosti EU u donošenju odluka, ona smatra da je upotreba glasanja kvalifikovanom većinom moguća samo u „ograničenim oblastima spoljne i bezbednosne politike“.

Na osnovu ovih usklađenosti nije teško predvideti da će pitanja EU biti trn u oku novim vladama.

(EURACTIV.rs)